Ministarstvo zdravlja u Gazi procenjuje da je od proglašenja „primirja“ 10. oktobra 2025. do 16. februara ubijeno najmanje 603 ljudi. Nezavisna studija „Gaza Mortality Survey“, objavljena u časopisu „Lancet Global Health”, navodi da je do početka 2025. broj stradalih u izraelskom genocidu dostigao najmanje 75.200 – uz napomenu autora da je reč o drastično potcenjenoj cifri. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, od 7. oktobra 2023. do 16. februara ubijeno je najmanje 72.063 ljudi.
Sporazum o primirju od 10. oktobra sadržao je i odredbu, donetu bez ikakvog učešća Palestinaca, da Gazom upravlja Trampov „Odbor za mir“, na čijem je čelu njegov zet Džared Kušner. Izrael je član tog tela, dok do danas nije uključen nijedan palestinski predstavnik.
U četvrtak, 19. februara, predsednik SAD Donald Tramp održaće u Vašingtonu prvi sastanak, „Odbora za mir“. Iako je ovo telo formirano uz saglasnost Ujedinjenih nacija, većina država odbila je da mu se pridruži. Ipak, poziv je prihvatilo više od 20 zemalja, među njima Albanija, Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bugarska, Egipat, Mađarska, Indonezija, Izrael, Jordan, Kazahstan, Kosovo, Mongolija, Maroko, Pakistan, Paragvaj, Katar, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan i Vijetnam.
Prošlog meseca, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Džared Kušner predstavio je viziju „Odbora za mir“ za Gazu. Njegov plan, pod nazivom „Nova Gaza“, predviđa izgradnju luksuznih obalskih kompleksa, a realizacija bi započela tek nakon potpunog razoružanja Hamasa – zahtev koji Palestinci odbijaju dokle god traje izraelska okupacija.
Izrael, međutim, ne pokazuje nameru da se povuče sa opkoljene teritorije koju je sistematski razorio. Veći deo Gaze sravnjen je sa zemljom tokom genocida, uključujući i grad Rafu na jugu. Satelitski snimci koje je objavila Al Džazira ukazuju na to da Izrael u zapadnoj Gazi uklanja ruševine kako bi izgradio prostor koji mnogi opisuju kao koncentracioni logor za Palestince.
Prema izjavama penzionisanog izraelskog generala Amira Avivia, američki plan za izgradnju „stambenih objekata“ za 200.000 ljudi u Rafi pokazuje nameru Izraela da učvrsti i trajno institucionalizuje svoje vojno prisustvo u Gazi. U razgovoru za Rojters, Avivi je projekat opisao kao „veliki, organizovani kamp“ sposoban da primi stotine hiljada ljudi, uz sistem „provera identiteta, uključujući prepoznavanje lica“, kako bi se pratio svaki Palestinac koji ulazi ili izlazi.
Podsetimo, u maju 2024. tadašnji predsednik SAD Džo Bajden ocenio je da bi vojni napad na Rafu predstavljao „crvenu liniju“, s obzirom na to da je u tom području utočište potražilo 1,4 miliona raseljenih Palestinaca. Grad Rafa, čija istorija seže još u doba faraona, danas je pretvoren u pustoš i ruševine.
A.M.
