Napetost raste između Trampa i Zelenskog dok američki predsednik sprovodi velike promene u politici njegove države prema Ukrajini. SAD i Rusija nedavno su održale razgovore u Saudijskoj Arabiji o zaustavljanju rata u Ukrajini. Na tim pregovorima nisu bile prisutne ni Ukrajina ni Evropska unija. Šta se dešava?
SAD su obezbedile Ukrajini 182 milijarde dolara pomoći u protekle tri godine u ratu sa Rusijom. Pod Bajdenom, SAD su obećale da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“. Taj cilj je namerno ostavljen nejasnim, bez ikakvog pominjanja teritorijalnih dobitaka ili članstva u NATO-u. Sada je Tramp odlučio da je takva investicija preskupa i želi da je unovči.
Mineralni sporazum dodelio bi 50% ukrajinskih mineralnih i retkih zemnih resursa SAD-u. Ukrajina poseduje 22 od 34 kritična sirovinska materijala, a njene rezerve čine 5% ukupnih svetskih zaliha. Procene govore da je bogatstvo zemlje u uglju, gvozdenoj rudi, manganu, titanijumu, grafitu i litijumu vredno bilione dolara.
Mnogi od tih rudnih nalazišta nalaze se na teritorijama Ukrajine koje trenutno kontroliše ruska vojska. Ruski predsednik Putin nedavno je izjavio da bi rado omogućio SAD pristup tim resursima na njihovim „novim teritorijama“.
Trenutno je Kina najveći proizvođač i prerađivač retkih zemnih minerala. Eksploatiše 60% svetskih zaliha i kontroliše 90% njihove prerade. Pristup ukrajinskim resursima ključan je za američku konkurenciju sa Kinom, što je i razlog zašto SAD i EU toliko forsiraju otvaranje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji.
Usred svih ovih dešavanja, Tramp je nedavno nazvao Zelenskog diktatorom i okrivio Ukrajinu za rat. Ironija takve optužbe leži u tome što ona istovremeno predstavlja i priznanje krivice koju ima i SAD kao najveći finansijer ukrajinske vlade još od državnog udara 2014. godine, kada je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič.
Još od 2008. godine, SAD su izjavljivale da nameravaju da prošire NATO na Ukrajinu. To su činile znajući da Rusija takav potez vidi kao provokaciju i pretnju, i uprkos obećanju datom Sovjetskom Savezu 1990. da se NATO „neće pomeriti ni pedalj istočno“.
Iako su godinama nudile Ukrajini mogućnost članstva u NATO-u, SAD nikada nisu imale iskrene namere da je uključe u vojni savez. Pod Bajdenom, SAD su bile pažljive da nikada ne obećaju Ukrajini članstvo u NATO-u nakon rata. Sada, Trampova administracija takvu ideju otvoreno naziva „nerealnom“.
Istovremeno, šovinizam je dobio na zamahu u Rusiji. Mnogi Rusi smatraju da su ukrajinski jezik i kultura deo ruske istorije i negiraju postojanje posebne ukrajinske nacije. Ove ideje pomogle su u opravdavanju ruske agresije.
Kada je Rusija izvršila invaziju 2022. godine, američki ministar odbrane Ostin izjavio je da bi želeo da vidi „oslabljenu Rusiju“ kroz ovaj sukob. I dok su i Rusija i Ukrajina verovatno izgubile stotine hiljada ljudi u ratu, pokušaji Vašingtona da ekonomski i diplomatski izoluje Rusiju nisu uspeli – što izgleda i Tramp sada priznaje.
Umesto toga, američki proizvođači oružja zaradili su milijarde dolara. Ukrajina je izgubila čitavu generaciju – ubijenu u ratu ili raseljenu u druge zemlje. Nakon tri godine služenja kao bojno polje u proxy ratu između SAD i Rusije, cena oslanjanja na SAD još jednom se pokazala previsokom.
A.M.
