„Pozivamo da sve stanemo i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve staje. Tek s tim saznanjem se nastavlja borba za poštovanje i jednakost žena, borba koja traje sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta!“ navele su iz samoorganizovanog kolektiva „8.mart.svaki.dan“ u pozivu na osmomartovski marš, koji ove godine nosi slogan „Bez nas sve(t) staje!“
Okupljanje počinje u 15h na beogradskom Trgu Republike, odakle će krenuti marš.
Iz kolektiva „8.mart.svaki.dan“ pozvale su sve učesnice i učesnike da se za marš pripreme shodno vremenskim uslovima, ali i da uz sebe imaju odevni ili drugi predmet po izboru koji je crvene boje, „kao simbol krvi, radništva, antifašizma i borbe za ravnopravnost“.
Ka opštem feminističkom štrajku
Kako su navele u svom saopštenju, u Srbiji se godinama urušavaju radna prava svih, a pre svega žena:
„Žene su učiteljice, nastavnice, kasirke, medicinske sestre, tekstilne radnice, radnice u kulturi. Žene su naučnice i ekspertkinje, a opet, retko su na vodećim pozicijama. Žene odgajaju mlade i neguju stare. Od rođenja se od nas očekuje da budemo negovateljice, na nama je teret planiranja i organizacije kućnih poslova u primarnim i izabranim porodicama, koje obavljamo bez naknade. Kažu nam da je taj fizički i emotivni rad dokaz naše ljubavi. Ono što nam ne kažu jeste da taj rad vredi trećinu ukupnog budžeta države. Kada bi vrtići, domovi za stare, i druge socijalne službe radili u punom kapacitetu realnih potreba, kada bi taj rad bio ravnopravno raspoređen, niti jedna od nas ne bi morala da sagoreva.“
Iz ovog kolektiva pozvale su javnost na zamišljanje dana u kome bi sve žene potpuno prekinule svoj neplaćeni i potplaćeni rad.
„Jasno je da bi u uslovima takvog opšteg feminističkog štrajka, koji prepoznaje formalne i neformalne oblike rada i zaposlenja, nestabilne uslove tog rada, kao i negu i brigu o drugima, sve i svet zaista stali!“, zaključile su.
U selima žene se suočavaju sa otimanjem osnovnih sredstava za život
U ruralnim krajevima žene su suočene sa konstantnim otimanjem osnovnih sredstava za život, poput zemlje, vode i vazduha.
„Ovakva politika bespravlja i kapitalizma oduzima ženama osnovne uslove za dostojanstven i zdrav život. Seljanke se teraju u još veće siromaštvo u zemlji koja već ne prepoznaje njihov rad. Nisu im dostupne socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, najniža je u državi“, skrenule su pažnju i upozorile da su, bez mogućnosti za ostvarivanje ekonomske nezavisnosti, žene iz ruralnih sredina u posebnom riziku od rodno zasnovanog i ekonomskog nasilja.
Vrhunac strukturnog nasilja
Iz ovog samoorganizovanog kolektiva, osvrnule su se i na masovne studentske proteste, i slučajeva direktnih napada, i kako one ističu, „doslovnog gaženja upravo devojaka, kao vrhunca strukturnog nasilja nad onima kojima se neprestano oduzima društvena moć“.
„Na studentskim protestima do sada su nasilju najviše bile izložene studentkinje koje se i inače na fakultetima disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave“, navele su.
Desničarske politike rastavljaju po rodu, godištu i poreklu
Dovodeći u vezu spregu kapitalizma i patrijarhata, kolektiv je adresirao i problem desničarskih politika, uvezanost vladajućih struktura sa antirodnim pokretom koji se zalaže protiv ravnopravnog jezika, kao i protiv zakona o rodnoj ravnopravnosti, dok se „naša tela tretiraju kao mašine za produkciju i reprodukciju. Brane nam slobodu samoodređenja, slobodu seksualnosti – za nas su zabrane, naporni rad i siromaštvo, a za njih obilje“.
„Desničarske politike, oslonjene na patrijarhat i kapitalizam, rastavljaju nas po rodu, godištu i poreklu – bile da smo lezbejke, trans žene, Romkinje, obrazovane ili ne, iz sela ili grada, sa invaliditetom – dok nas istovremeno strukturno eksploatišu“, dodale su istakavši da žene nisu samo majke i supruge. „Naše pretkinje su pre osam decenija pobedile fašizam, a mi danas predvodimo radničke, ekološke, pacifističke i druge borbe za dobrobit svih“, istakle su.
„U toj borbenoj tradiciji mi i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se zajedno!“ naglasile su i pozvale na ovogodišnji osmomartovski protest.
Svoju solidarnost su izrazile i sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije, i iz svih krajeva sveta, „a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu“.
„Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi rada i doma, na svakom mestu i u svako doba!“ stoji na kraju njihovog proglasa.
V.K.
