Postojeća vlast se pokazala kao nesposobna da gradi javne objekte na bezbedan način, skreće pažnju udruženje Savski nasip.
Kako podsećaju, ceo vrh vlasti se bavio promovisanjem železničke stanice u Novom Sadu, koja je posle rekonstrukcije bila nebezbedna; zbog toga je stradalo 15 ljudi, dok je dvoje teško povređeno. „Firma Egis koja je tu učestvovala u nadzoru radova, sada učestvuje kao projektant na projektu EXPO 2027. Rizici izgradnje objekata ovde su povećani, jer je teren nepovoljan, pa su potrebne posebne mere, pri čemu je prioritet usklađivanje s vodoprivrednim problemima“, skreću pažnju žitelji Novog Beograda.
Vlada je po ubrzanom postupku usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe „EXPO Belgrade 2027“. U okviru ovih izmena, predlaže se puštanje u rad objekata bez upotrebne dozvole i izdavanje građevinskih dozvola bez odobrenja studije uticaja na životnu sredinu. Na ovaj način se dodatno ugrožava bezbednost objekata. Prema ovim predlozima, objekti za EXPO mogu se pustiti u rad bez obzira na njihov uticaj na životnu sredinu, upozorava Savski nasip.
Udruženje arhitekata Srbije saopštilo je da je, zajedno s predstavnicima više fakulteta, instituta i nevladinih organizacija, od Ministarstva građevinarstva zatražilo da se iz skupštinske procedure povuku ovi predlozi zakona, jer o njima nije bilo javne rasprave. Kako se dalje navodi u saopštenju:
Brojni incidenti za koje niko nije odgovarao vezani su za javne radove, što ukazuje na visok nivo korupcije. Primera ima isuviše: nedavno renovirana železnička stanica Beograd centar („Prokop“) prokišnjava; pristupni put mostu na Adi s tramvajskim šinama izgrađen 2014. godine napukao je po celom obimu (to je trenutno jedina tramvajska veza između Novog Beograda i starog dela grada). 2024. godine je studentkinja propala kroz renovirani plafon na Pravnom fakultetu; iste godine, plafoni su padali i u Zdravstvenom centru u Vranju, u KBC Bežanijska kosa, na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Ćupriji i u renoviranoj policijskoj stanici u Loznici, gde je jedna službenica povređena.
Krajem godine, u Kovačici je na učenicu gimnazije pao prozor, a u Beogradu je na trolejbus pala novogodišnja rasveta. Neslavni niz nastavio se i u ovoj godini: u januaru je pao deo plafona u renoviranoj čitaonici Medicinskog fakulteta, u Ljubiću kod Čačka pala je fasada renoviranog doma zdravlja, u februaru se obrušio plafon rekonstruisane škole u Pećincima, a u Kragujevcu je na pacijentkinju u Univerzitetskom kliničkom centru pao deo plafona. Plafon je pao i u renoviranom bioskopu u Staroj Pazovi, i tako dalje.
EXPO ugrožava vodosnabdevanje i odbranu od poplava Beograda
EXPO se gradi na Surčinskom polju, koje pripada slivnom području beogradskog vodoizvorišta leve obale Save, gde se nalaze bunari s horizontalnom drenažom („reni-bunari“), koji crpe podzemne vode za vodosnabdevanje, skreće pažnju Savski nasip. Izgradnjom na ovome mestu će se smanjiti dotok vode iz zaleđa, odnosno sa Bežanijske kose, ka reni-bunarima. Protok reni-bunara bi se mogao povećati veštačkom infiltracijom na Surčinskom polju; ova mogućnost se, međutim, gubi izgradnjom objekata u okviru projekta EXPO. Postoji opasnost i da će biti žrtvovani aktivni reni-bunari zbog pristaništa koje je planirano na levoj obali Save, stoji u saopštenju.
Kako naglašavaju iz Savskog nasipa, upravo se donosi plan za uređivanje priobalja koji je vezan za nacionalni stadion, pa ga donosi Agencija za prostorno planiranje a ne Grad Beograd. Nejasno je kako je savsko priobalje kao javno dobro koje služi za odbranu od poplava i vodosnabdevanje moglo biti povezano s nacionalnim stadionom. Očigledno se projekat nacionalnog stadiona, odnosno EXPO 2027, zloupotrebljava da bi pojedinci uzurpirali savsko priobalje.
Planira se nepotreban put pored nasipa i prokopavanje samog nasipa radi sprovođenja instalacija, sasvim očigledno da bi se obezbedila infrastruktura za nelegalne vikednice i druge objekte koji su izgrađene u koritu reke. Na ovaj način se,kažu aktivisti, vrši zloupotreba položaja i podstrekava na krivična dela, te izaziva opšta opasnost, odnosno ugrožava se bezbednost i imovina velikog broja ljudi koji žive na Novom Begradu, u Surčinu, Boljevcima, Progaru i drugim mestima pored Save.
Kod pretovarnog mesta za EXPO u koritu reke Save, 1100 m pre Ostružničkog mosta, kao da je divlji Zapad. Sve je potpuno nezakonito, jer sve što rade je potpuno zabranjeno u najužoj zoni sanitarne zaštite, upozorava Savski nasip javnost. Osim toga, radove izvode na samoj nožici nasipa, kao i na manje od 10 metara od nje, bez ikakve dozvole, iako je prema članu 133 Zakona o vodama potreban dokaz da takvi radovi ne oštećuju nasip. Na ovom mestu se planira veliko međunarodno pristanište, koje je neprimereno nameni leve obale Save.
Ne manje bitan problem, skreće se pažnja, je to što se betonira jedini preostali značajan zeleni prostor na savskom delu Novog Beograda, u kome živi više od 150 hiljada ljudi. U Beču je upravo ovakav prostor na kome se nalazi vodoizvorište proglašen za park prirode u kome uživaju građani, a što je jedino smisleno rešenje za vodoizvorište. Strašan je cinizam na sajtu EXPO 2027 da se ovaj štetni projekat naziva zelenom agendom Srbije: „The Expo complex design concept is based around providing an “Urban Oasis” which would become the key urban destination for tourists, Expo visitors and city dwellers, further adding to its green agenda“.
Vlast predlaganjem novih zakona – i to bez javne rasprave – pokušava da ukine zakonsku obavezu da se ispita uticaj izgradnje na životnu sredinu i vodosnabdevanje.
EXPO 2027 je drugo ime za korupciju
Ne postoji studija opravdanosti za projekat EXPO 2027, a jasno je da on ne može povratiti ni mali deo planiranih izdataka od 17 milijardi evra, smatraju aktivisti. Ta suma znači zaduživanje od oko 7000 evra po domaćinstvu, ne računajući pripadajuće kamate, za jedan štetan projekat.
Prema zakonu koji je pisan posebno za izložbu EXPO 2027, ukinute su sve javne nabavke potrebne za ovaj projekat, čija je vrednost prema izjavama zvaničnika 17 milijardi evra, upozorava udruženje Savski nasip. EXPO 2027 se gradi na Surčinskom polju i obuhvata prostor koji je država prodala kompaniji Al Dahra. Poreska uprava je prema pisanju medija procenila vrednost zemljišta na Surčinskom polju na 500.000 evra po hektaru, dok je to isto zemljište vlast prodala kompaniji Al Dahra po ceni od 4700 evra po hektaru, dakle 100 puta manjoj. Vlast takođe zloupotrebljava ovaj projekat da bi kroz protivzakoniti plan stvorila utisak legalizacije objekata na vodnom zemljištu, koji su štetni i opasni.
Iako je zvanično za izložbu EXPO 2027 predviđeno 25 hektara, vlast je uključila preko 800 hektara u plan posebne namene za ovu izložbu, skreće se pažnja. Ovim planom posebne namene se poništavaju drugi planovi grada za predmetnu lokaciju, što je očigledna zloupotreba zakona.
Zbog izgradnje sajamskih zgrada za izložbu EXPO, vlast planira rušenje postojećeg Beogradskog sajma da bi se izgradili stambeno-poslovni prostori u okviru Beograda na vodi, podsećaju aktivisti. Beograd ima izuzetno lep Sajam koji je vrhunsko i svetski priznato urbanističko i građevinsko delo. Postojeći sajam radi ispod svojih kapaciteta, tako da nam novi veći sajam nije niti potreban, niti bi donosio zaradu.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je izrazila stav da prostor Beogradskog sajma, s halama 1, 2 i 3 koje su svojevrsno arhitektonsko i konstruktorsko remek-delo, predstavlja izuzetan građevinski poduhvat svetskih razmera, planiran, projektovan, građen i korišćen da bude jedinstvena građevinska i funkcionalna celina, a ne grupa pojedinačnih objekata, te da se njegova budućnost nikako ne sme prepustiti privatnom interesu, niti rešavati pojedinačnim intervencijama rušenja i građenja.
Relevantna strukovna udruženja su usvojila Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba u kojoj je jedan od zahteva „Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini, podseća se. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju“.
Kako javnost podsećaju iz udruženja Savski nasip, Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba potpisali su Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), Akademija arhitekture Srbije (AAS), Udruženje arhitekata Srbije (UAS), Društvo arhitekata Beograda (DAB), Društvo arhitekata Novog Sada (DANS), Društvo arhitekata Niša (DAN), Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ), Društvo arhitekata Valjeva (DAV) i Društvo vranjanskih arhitekata (DVA), a podržali su: Arhitektonski fakultet Univerzieteta u Beogradu (AFUBG), Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Katedra za prostorno planiranje, Udruženje urbanista Srbije (UUS), Društvo konzervatora Srbije (DKS), Do.ko.mo.mo. Srbija (nacionalna sekcija – Međunarodne radne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi ), Evropa Nostra Srbija, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Ministarstvo prostora, Nova planska praksa, SFERA (Platforma za dijalog i promociju arhitekture).
Povrh svega, EXPO je ugrožen brojnim oštećenjima na savskom nasipu koja su nastala prolaskom motornih vozila, bušenjima i prokopavanjem. Sanacija nasipa nije moguća u zadatim rokovima, a naročito nije moguće da bude izvršena po pravilima struke kada zemlju vodi nesposobna i korumpirana vlast. Prema zvaničnom sajtu EXPO 2027, očekuju se četiri miliona posetioca iz celog sveta. Oni će biti ugroženi plafonima, fasadama, nadstrešnicama bez upotrebnih dozvola, ali i mogućom poplavom ako u doba visokog vodostaja bude pukao nasip. Zbog nesprovođenja zakona na savskom nasipu, nadležni ugrožavaju i investiciju od 17 milijardi evra.
EXPO 2027 treba pod hitno zaustaviti, a nelegalne objekte na savskom nasipu treba pod hitno ukloniti. Pored Save treba napraviti park prirode kao u Beču, zaključuje neformalno udruženje Savski nasip.
I.K.
