Na pitanje kako tumači Vučićevu izjavu da sa Zelenskim nije razgovarao o vojnoj saradnji, Dragojlo za Mašinu kaže da je tumači, jednostavno, kao laž.
„Odsustvo priče o nečemu je uglavnom prava priča“, kaže Dragojlo, ukazujući na činjenicu da je vojna saradnja Srbije i Ukrajine već duže vreme tema istraživanja i međunarodnih analiza.
Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u toj saradnji ima srpska vojna industrija i izvoz municije.
„I vrapci na grani znaju da srpska municija godinama opskrbljuje ukrajinske snage“, navodi Dragojlo.
On smatra da je upravo izvoz srpske municije u Ukrajinu jedan od razloga zbog kojih Zapad toleriše činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Dragojlo se u tom kontekstu poziva i na bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, koji je javno govorio o značaju srpskog izvoza oružja za Ukrajinu.
„To je jedini razlog zašto Zapad toleriše to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji“, ocenjuje Dragojlo.
Prema njegovom tumačenju, Vučiću javno otvaranje pitanja vojne saradnje sa Ukrajinom ne odgovara zbog političkih posledica.
„Naravno, priča o tome ne odgovara Vučiću i njegovom biračkom telu“, kaže Dragojlo.
Zbog toga, smatra on, i sama poseta Zelenskog Srbiji dobija drugačiji politički smisao. Dragojlo ocenjuje da je poseta „perfidno medijski obrađena“, odnosno da je javnosti ponuđena slika odnosa Beograda i Kijeva koja ne govori mnogo o stvarnim interesima i poslovima koji se odvijaju iza kulisa.
On susret Vučića i Zelenskog posmatra i kroz širu politiku Beograda prema Zapadu. „Ovim potezom se Vučić ponovo šlihta Zapadu“, kaže Dragojlo, ocenjujući da je cilj održavanje političke podrške zapadnih država vlasti u Beogradu.
Prema njegovom tumačenju, ta podrška deo je politike koju naziva „tzv. stabilokratijom“ odnosno modelom u kojem zapadne države, zarad regionalne stabilnosti i svojih interesa, održavaju dobre odnose sa političkim liderima čak i kada postoje ozbiljne primedbe na njihovu unutrašnju politiku.
Dragojlo ocenjuje da bi takav odnos Zapada prema vlasti u Beogradu mogao imati posledice i na unutrašnju politiku Srbije. Cilj, kako kaže, može biti da se „eventualno legitimiše nova izborna otimačina SNS-a“.
Vojna saradnja koja se ne završava na Ukrajini
Dragojlovu ocenu o odnosima Srbije i Ukrajine treba posmatrati u širem kontekstu razvoja srpske vojne industrije i međunarodne trgovine oružjem. Srbija istovremeno produbljuje vojne veze sa različitim partnerima, među kojima posebno mesto poslednjih godina zauzima Izrael.
„Srbija se apsolutno vezala za Izrael po pitanju vojne industrije“, ocenio je novinar Saša Dragojlo u intervjuu za hrvatski portal Novosti u maju ove godine, ukazujući na saradnju sa izraelskom vojnom industrijom, nabavku naoružanja i zajedničke projekte.
Prema njegovom tumačenju, takva saradnja ne može ostati samo tehničko ili komercijalno pitanje.
„Kada se za neku državu vežete vojnoindustrijski, onda ste se na određeni način vezali i politički, bezbednosno, ali i ekonomski“, kaže on.
Jedan od važnih primera jeste saradnja Srbije sa kompanijom Elbit Systems, uključujući projekte povezane sa proizvodnjom dronova i nabavkom izraelske vojne opreme. Istovremeno, Beograd i Tel Aviv dodatno su institucionalizovali saradnju kroz sporazume o zaštiti i razmeni poverljivih podataka u oblasti odbrane.
Dragojlo upozorava da takvi aranžmani imaju i bezbednosnu dimenziju, posebno kada je reč o zaštiti vojnih tehnologija i poverljivih informacija. U tom kontekstu otvara i pitanje položaja novinara i uzbunjivača koji istražuju trgovinu oružjem.
„Novinari i uzbunjivači su tim sporazumom apsolutno ugroženiji nego ranije“, upozorio je Dragojlo.
Posebno pitanje predstavlja i izvoz srpske municije u Izrael. Dragojlo je ukazao na veliki rast tog izvoza nakon početka rata u Gazi, navodeći da je izvoz municije iz Srbije u Izrael višestruko povećan.
„Izvoz municije iz Srbije u Izrael povećan je čak 42 puta“, navodi novinar BIRN-a Saša Dragojlo.
Tako se, prema njegovoj oceni, pred Srbijom pojavljuje šira slika: vlast istovremeno pokušava da održi dobre odnose sa Zapadom, zadrži specifičan odnos sa Rusijom, produbljuje vojnu saradnju sa Izraelom i preko svoje vojne industrije ostaje važan snabdevač municijom različitih aktera i sve to ne zarad interesa Srbije, već kako ističe Dragojlo, opstanka Vučićevog „kleptokratskog režima”.
A.Đ.
