Bitef se u poslednjim danima pronašao u žiži javnosti zbog cenzure reditelja Mila Raua, ali ono što javnosti izmiče je program ovogodišnjeg Bitefa – koji ni u kom pogledu ne bi odgovarao vlastima. Da to nije bio Rau, bila bi sporna bilo koja druga predstava, glumac ili reditelj.
Ana Vujanović, bivša članica umetničke direkcije Bitefa, za Mašinu kaže da se ona povukla iz umetničke direkcije, a dvojica njenih kolega, Borisav Matić i Miloš Lolić, dobili su otkaze. Uz njih, troje od petoro članova umetničkog odobora je dalo ostavke.
Pre toga je Bitefu umalo osporeno pravo na samostalnu umetničku direkciju, očekujući da će neko „poslušničko telo“ postavljeno od strane grada da napravi Bitef, dodaje Vujanović. Prema njenim rečima, odbor nije bio do kraja naivan niti korumpiran, tako da su ipak pozvali ljude koji bi to znali da urade.
„Mi smo dobili medijsku pažnju zato što se desila cenzura, ali zapravo niko ne priča o našem programu, za koji mi verujemo da je i dalje relevantan i bitan i koji mi i dalje želimo da realizujemo“, kaže Vujanović.
Program Bitefa koji nije smeo da opstane
Bitef je trebalo da ugosti dve inostrane predstave: Milo Rau sa novom predstavom „Pelikot proces“, o čuvenom sudskom slučaju u Francuskoj. Kao primer dokumentarnog teatra vezanog za nasilje nad ženama, predstavu je trebalo da izvede 20 domaćih izvođačica i izvođača, pretežno amatera, kulturnih radnica, aktivistkinja i nekoliko glumica.
Druga predstava je bila predstava Romea Kastelučija o policijskom nasilju. Osim toga, planirana je predstava akcionog odbora sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), o blokadi ovog fakulteta i zajedničkom životu u blokadi.
Zatim je tu Ana Janković sa predstavom „Samobistvo kao društvena činjenica“ i predstava Andreje Karčagin koja se takođe bavi studenskim protestima i naročito grupom studenata kojima će se sada suditi u odsustvu za nameru izvršenja državnog udara, kao i predstava mladog domaćeg koreografa Aleksandera Zaina.
Prateći program Bitefa ove godine bi pažnju posvetio blokadi Studentskog kulturnog centra (SKC) i istorijskoj vezi između Bitefa i SKC-a i nezavisne kulturno-umetničke scene. Bitef bi ove godine podržao i CirkoBalkana, novu knjigu spisateljice Jasne Žmak i nekoliko tribina.
„Program je cenzurisan zbog predstave Mila Raua, koja je jedna predivna dokumentaristička predstava zasnovana na materijalima sa suđenja. Odbor zapravo nije hteo ni da gleda predstavu niti ih je to zanimalo – oni su cenzurisali osobu, Mila Raua, švajcarskog reditelja, zato što je on na prošlogodišnjem otvaranju Bitefa govorio o ekstraktivizmu i pominjao je iskopavanje litijuma u Srbiji. Ovo je strašno uznemirilo kako nemačke, tako i srpske vlasti zato je on zapravo postao persona non grata“, kaže Vujanović i dodaje da je ove godine Bitef prvi put u svojoj istoriji eksplicitno cenzurisan.
Bitef Mozzart kladionice nije Bitef
„Imali smo nameru da u situaciji kada je kultura toliko ugrožena budžetskim rezovima i lošim tajminzima konkursa da zapravo ceo budžet raspodelimo na domaće ljude, da svi dobiju honorare. Zato mi je najžalije što to nije prošlo. Druga stvar je kada se utvrdilo da nikako ne može da se zatvori budžet, odbor nam je nudio da prihvatimo sponzorstvo Mozart kladionica. Mi smo to kategorički odbili i rekli ne. Bitef koji je sponzorisan od strane Mozart kladionica, uopšte nije više taj Bitef“, ističe Vujanović.
Umetnička direkcija je, kako naša sagovornica navodi, vodila računa o mnogim stvarima, pre svega ekonomskim, a onda i društveno-kritičkim. Iako je cenzura sve to zaustavila, Vujanović naglašava da će na sve načine pokušati da se realizuje program, iako je najveći gubitak što svi koji budu učestvovali neće dobiti novac za svoj rad. Prema programu, oko sedamdesetoro ljudi bi bilo angažovano na ovogodišnjem Bitefu.
Bivša članica umetničke direkcije smatra da, nažalost, aktelnoj vlasti uopšte stalo do kulture, zato što se ona plaši kulture. „Kultura i savremena kultura koja nije kritička i koja nema pravo na slobodno mišljenje nije više kultura. To će biti Bitef u Mocart kladionici“, dodaje Vujanović.
Ono što će se ispostaviti kao veliki problem, što pokazuje i ovaj Bitef, jeste da kulturni radnici u Srbiji nemaju od čega da žive, smatra Vujanović i dodaje da je neophodno da se desi sistemska promena kojom će kultura biti shvaćena kao društvena vrednost, čak i kada je kritička, naročito kada je kritička.
„Ta kritika, naravno ako je shvatimo ozbiljno, može samo da nas koriguje da učinimo bolje. Definitivno, ova vlast ne deli takvo mišljenje“, za Mašinu kaže Vujanović i dodaje da se od Bitefa kakav on treba da bude neće odustati.
A.G.A.
