„Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prof. dr Dubravka Đukanović je u subotu pozvana iz Ministarstva ekonomije na sastanak kojim je rukovodio ministar finansija Siniša Mali. Na tom sastanku joj je rečeno da mora ili da skine zaštitu sa Generalštaba ili da podnese ostavku. Ostavljeno joj je da razmisli do ponedeljka, ali je ona odmah rekla da podnosi ostavku“, naveo je izvor Novog magazina.
Novi magazin piše da je ostavka dr Đukanović 3. juna stigla u Ministarstvo kulture, a da će „već u četvrtak na tu funkciju biti imenovana osoba koja je spremna da uradi sve što je potrebno kako bi Generalštab izgubio status zaštićenog kulturnog dobra“.
Da bi Vlada skinula tri zaštite sa Generalštaba mora da dobije predlog za to od Republičkog zavoda
Isti izvor podseća na to da je kompleks bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, u javnosti poznat kao Generalštab, zaštićen trostruko: „Nove zgrade Generalštaba, koje su oštećene u NATO bombardovanju, imaju status spomenika kulture, isti status ima i stara zgrada Generalštaba (palata Glavnog generalštaba) sa parcelom na kojom se nalazi ceo kompleks, a kao prostorno-istorijska celina zaštitu uživa i područje uz Ulicu Kneza Miloša“.
O sva tri statusa spomenika kulture odlučivala je Vlada, pa bi tako Vlada morala da donese tri odluke o stavljanju prethodnih odluka van snage. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture podnese inicijativu, odnosno obrazloženi predlog Ministarstvu kulture. U sledećem koraku ministarstvo taj predlog šalje Vladi Srbije na dalje odlučivanje.
„U obrazloženju predloga za skidanje zaštite trebalo bi da piše da je ovo kulturno dobro izgubilo spomenička svojstva, što je u potpunoj suprotnosti sa istinom“, podsećaju iz Novog magazina. Iz ovog lista javljaju da je po njihovim saznanjima ostavku spremna da podnese i direktorka beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Naprednjaci se spremaju da skinu zaštitu sa niza kulturnih dobara
Izvor Novog magazina otkriva da će zaštita uskoro biti skinuta sa niza kulturnih dobara, počevši od zgrade Šećerane.
Kako je saopšteno iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, resorni ministar Goran Vesić je 15. maja, u ime Vlade Srbije, sa kompanijom „Affinity Global Development“ potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“ u centru Beograda, podseća Novi magazin.
„Vlada Srbije izabrala je za partnera u ovom poduhvatu uglednu američku kompaniju, koja će investirati u revitalizaciju kompleksa bivšeg SSNO“, rekao je Vesić.
I miriše zemlja, koja stalno raste. U grob i tišinu, moj daleki druže.
Jedini u Beogradu izgrađeni projekat velikana jugoslovenske moderne arhitekture, Nikole Dobrovića, snaći će isto „oživljavanje“ koje je snašlo srpsku ekonomiju, demografske pokazatelje i ugled u svetu.
„Oživljavanje“ u smrt kompleksa SSNO će po ugovoru potpisanom sa Vladom Srbije sprovesti zet Donalda Trampa, Džared Kušner i Ričard Grenel, Trampov nekadašnji izaslanik za Srbiju i Kosovo. Sadržaj ugovora nije poznat javnosti.
Članovi Ekološkog ustanka su krajem maja pokušali da dođu do ugovora za koji kažu da mora da bude prikazan javnosti, ai nisu uspeli da se probiju ni do Vesića (koji je bio u Trstu) ni do državnog sekretara. „U memorandumu koji je ranije objavio Ekološki ustanak, a koji je navodno ukazivao na ranije dogovore Vlade Srbije i Kušnera, navodi se da će zemljište na lokaciji Generalštaba biti ustupljeno na korištenje na 99 godina bez naknade“, odnosno praktično poklonjeno, pisao je 16. maja Voice of America.
Antimodernost kao izraz patriotizma
Ministar građevinarstva je više puta pokazao nerazumevanje arhitektonskog i spomeničkog značaja kompleksa SSNO, otpisujući ga kao proizvod imaginarnog antisrpstva Josipa Broza Tita.
Desetak relevantnih stručnih udruženja je krajem maja objavilo Deklaraciju o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba kojom od vlasti zahteva da odustanu od njihovog rušenja. Deklaraciju su podržale izuzetno važne organizacije: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i niz zvaničnih institucija i civilnih udruženja, uključujući Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Katedra za prostorno planiranje, Udruženje urbanista Srbije (UUS), Društvo konzervatora Srbije (DKS), Do.ko.mo.mo. Srbija (nacionalna sekcija – Međunarodne radne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi ), Evropa Nostra Srbija, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Ministarstvo prostora, Nova planska praksa i SFERA (Platforma za dijalog i promociju Arhitekture). Potpisalo ju je preko 350 arhitekata, konzervatora, urbanista, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti i predstavnika srodnih struka nakon javne rasprave održane 23. aprila na Građevinskom fakultetu.
Vesić je, očekivano, reagujući na Deklaraciju umanjio značaj reprezentativnih organizacija i njihovog jedinstva, nazvavši one koji su učestvovali u javnoj raspravi grupom od oko 300 ljudi, od ukupno 17.000 inženjera i arhitekata u Srbiji: dakle, manjinom, umesto predstavnicima.
I.K.
