„Dve su opcije – da stranke imaju spiskove simpatizera ili da imaju kopije biračkog spiska“, komentariše za naš list na pitanje kako stranke, uključujući i SNS, mogu da imaju spiskove glasača koje opozicija nazova paralelnim spiskovima Ana Toskić, pravnica i izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija.
Za vođenje evidencija sigurnih glasova, simpatizera i slično, stranke moraju imati saglasnost lica čije podatke obrađuju, objašnjava Toskić. „Uz to, s obzirom na obim baza, trebalo bi sprovesti i procenu uticaja na zaštitu podataka u skladu sa Zakonom o zastiti podataka o ličnosti sto ne verujem da je bilo koja stranka uradila“, dodaje.
„Ako imaju kopije biračkog spiska spiska, to je nezakonito jer po Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku ovaj registar vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a izmene mogu da vrše samo jedinice lokalne samouprave za svoja područja“, kaže pravnica.
Kako naglašava, neovlašćen pristup podacima je nezakonit, a moze biti i krivično delo.
„Posebno je pitanje ko podatke iz biračkog spiska ustupa stranci (neko iz opstine?) jer i ta osoba odgovorna“, dodaje naša sagovornica.
Tuče, gušanje i suzavac zbog paralelnih spiskova
Zbog kol centara i paralelnih biračkih spiskova u nedelju je, tokom održavanja lokalnih izbora u 88 gradova i opština, nemetaforično pala krv. Aktivista Zeleno-levog fronta je u Zemun polju povređen udarcem metalnom šipkom u glavu za vreme okršaja oko spiska koji su aktivisti SNS-a koristili ispred glasačkog mesta.
Na istom mestu je na urednika našeg portala, Marka Miletića, nekoliko lica nasrnulo dok je snimao duple biračke spiskove koje su mu opozicioni aktivisti i članovi Gradske izborne komisije dali na uvid nakon što su ih dobili od aktivista SNS-a. Novinar Danasa je zadobio udarac dok je snimao aktiviste SNS-a koji su se udaljavali iz kol-centra u Novom Sadu, a isti kol-centar je od građana i predstavnika opozicije „branjen“ ni manje ni više nego suzavcem i vodom iz šmrka. Slične scene garnirane pretnjama dokumentovane su na još nekoliko mesta, uključujući Banjicu i Dorćol u Beogradu.
Poslovično „Da, pa šta?“
Na sve to Ana Brnabić, bivša premijerka, predsednica Skupštine Srbije i poverenica beogradskog odbora Srpske napredne stranke za Betu kaže uobičajeno „pa šta“, ali i „U čemu je uopšte problem sa spiskovima?“.
„Ceo dan opozicija kao mahnita juri spiskove naših glasača. Šta vam je?“, zapitala se Brnabić, konstatujući da su u pitanju spiskovi sigurnih glasova te stranke.
„Mi u SNS Beograd imamo spisak naših članova, članova naših koalicionih partnera, naših sigurnih glasova, sigurnih glasova naših koalicionih partnera, članova porodice i prijatelja naših članova i simpatizera, kao i koalicionih partnera – te spiskove imaju ljudi u našim pozivnim centrima”, napisala je Brnabić na društvenoj mreži X.
Da su na spiskovima sigurno samo članovi i simpatizeri, problema ne bi bilo
I vladajuća partija i opozicija, sve političke stranke po zakonu smeju da imaju liste glasača na koje mogu da računaju, a smeju i da ih podsećaju i podstiču da izađu na izbore – dok god su u pitanju lica koja su dobrovoljno dala svoje podatke i dok se na njih ne vrši pritisak.
A nijedno od ta dva nije izvesno.
Opozicija i demokratski orijentisani deo civilnog društva ima opravdane razloge da podozreva da su liste SNS-a pune privatnih podataka koje nisu dali simpatizeri, nego su „procureli“ iz drugih izvora, što je protivzakonito. Oni podsećaju na to da nikada nije do kraja istraženo da li su lične podatke (brojeve telefona, matične brojeve, adrese) SNS-u, između ostalih, prethodnih godina davali Telekom Srbija i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond).
Iako su obe institucije svojevremeno odgovorile da nisu protivzakonito delile privatne podatke, sumnje u to nisu do kraja rasvetljene. Bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je u decembru 2023. podsetio javnost na to da je 2018. sproveo postupak nadzora i podneo krivičnu prijavu za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka zbog sumnje da je neko iz (PIO) predao SNS-u bazu podataka o penzionerima, ali da tužilaštvo u međuvremeni nije uradilo ništa po tom pitanju, kako je pisao portal Direktno.
Tužilaštvo bi moralo da proveri da li su podaci na listama nezakonito dobijeni od institucija i da li je glasačima nuđena novčana korist
„Spiskovi birača koji se pozivaju čak i ako nisu ‚paralelni birački spiskovi‘, jesu obimne zbirke podataka o ličnosti za koje je po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti OBAVEZNA prethodna procena uticaja (čl. 54, st. 1 i st. 4, tač. 2, u vezi sa čl. 17, st. 1); za nevršenje procene je propisana kazna do 2 miliona dinara (čl. 95, st. 1, tač. 26)“, naglasio je i pravnik Vladica Ilić putem društvene mreže X.
Ilić smatra da bi tužilaštvo bi moralo da se zainteresuje da li su podaci o biračima sa spiskova prikupljeni zakonito. „Npr., čuli smo danas izjave ljudi iz SNS da su na spiskovima birača koji se pozivaju članovi stranke ‚i članovi njihovih porodica‘; taj član porodice ne sme biti na spisku ako se ON nije saglasio s tim)“, naveo je Ilić na X-u referišući na izjavu Ane Brnabić.
Tužilaštvo bi moralo i da, pre nego što izjavi da nema elemenata krivičnog dela, proveri da li su podaci birača na spiskovima u kol centrima nezakonito dobijeni iz institucija, smatra pravnik, naročito s obzirom na već pomenute slučajeve curenja ličnih podataka i krađu ličnih podataka birača iz decembra 2023. godine, kada su se prilagale falsifikovane izjave birača o podršci nekim izbornim listama.
„Tužilaštvo bi moralo da uloži napore da proveri i sadržinu razgovora sa biračima, npr. uzimanjem izjava od jednog broja pozivanih birača; npr. nuđenje novca ili kakve druge koristi biraču da bi se naveo da glasa jeste krivično delo (čl. 156 Krivičnog zakonika), a danas smo videli i čuli veliki broj svedočenja o ‚kupovini glasova‘“, napisao je Ilić na X-u trećeg juna.
I.K.
