Marksov „Kapital“ u knjizi utisaka u Mekdonaldsu: umetnički rad u neoliberalnom kapitalizmu

Troje studenata iz Beograda na intrigantan način izaziva umetnički aktivizam u neoliberalnom kapitalizmu. Prepisujući Marksov „Kapital“ u knjigu utisaka u Mekdonaldsu, oni ukazuju na apsurdnost pokušaja podizanja svesti u okvirima sistema koji je sam po sebi izvor problema.

Knjiga utisaka u Mekdonaldsu i ,,Kapital"

Poigravajući se sa granicama između umetnosti i puke papirologije, troje studenata iz Beograda postavlja pitanja o stvarnoj moći aktivističke umetnosti. „Rad” je akcija prepisivanja Marksovog „Kapitala“ u knjigu utisaka u Mekdonaldsu. Sama knjiga utisaka se nalazi u restoranu na Zelenom vencu, dok ne prođe put birokratije i ne završi u njihovih arhivi.

Iza ovog rada stoje Petar Đapić, student sociologije, Saška Ristić, studentkinja slikarstva i Ivanja Todorović, student novomedijskih umetnosti. 

Nazvali su ga jednostavno „Rad“, a za Mašinu kažu da je ideja nastala spontano, kada su primetili da beogradski restoran Burrito Madre ima biblioteku sa najraznovrsnijom literaturom. Od radova Koste Čavoškog do starih izdanja časopisa „Komunist”. Uočavanje socijalističke literature u takvom prostoru kao očigledan kontrast je za njih bio prvi trenutak inspiracije.

Foto: Petar Đapić

Kada je u pitanju poruka, autori smatraju da je lako protumačiti „Rad” kao puku kritiku kapitalizma –  višečasovno prepisivanje Marksovog „Kapitala” u knjigu utisaka Mekdonaldsa kao jednog od glavnih simbola neoliberalnog kapitalizma.

Foto: Petar Đapić

„Naš cilj  je bio problematizovanje koncepta artivizma i kako je to beskorisno ’podizanje svesti’. Apsurdnost čina ručnog prepisivanja ’Kapitala’ mislimo da ukazuje na to. Takođe mi se pitamo koje su posledice umetničkog rada s obzirom na to da nam se nameće ideja da on treba biti  angažovan i da može da bude pokretač društvenih promena. Naše pitanje je na koji način on to može da bude s obzirom na to da je realna posledica našeg rada da mi imamo simbolički kapital od izlaganja, a da sam umetnički objekat završava zaključan u arhivi. A uslovi rada u Mekdonaldsu ostaju isti“, navode autori „Rada“.

U izlaganju fotografija koristili su pristup kakav su koristili land art umetnici pri dokumentaciji i pokazivanju svojih radova. „Naš umetnički rad se ne nalazi u galeriji već u birokratskom sistemu Mekdonaldsa“, dodaju autori.

Arhiv Mekdonaldsa, Foto: Petar Đapić

„Ono što dodaje na apsurdnosti jeste to što će sama knjiga utisaka na kojoj smo vršili intervenciju biti viđena od strane birokratskog sistema Mekdonaldsa ne kao umetnički rad već kao deo papirologije i na taj način će biti arhiviran i prestaće da bude javno dostupan i svima pristupačan“, zaključuju autori „Rada“.

Foto: Petar Đapić

Fotografije „Rada“ izložene su na godišnjoj izložbi radova studenata Fakulteta likovnih umetnosti, a možete ih videti do 6. juna.

Prethodni članak

Panama se sprema da evakuiše prvo ostrvo zbog porasta nivoa mora usled globalnog otopljenja

U čemu je problem sa paralelnim spiskovima?

Sledeći članak