Na pitanje kako ona vidi godinu koja se završava, ona odgovara da je ovo najlepša godina koja se desila u novijoj srpskoj istoriji, iako, napominje, ne voli tu sintagmu.
“Ja se ne sećam za ceo svoj život da smo nekada bili toliko dobri jedni prema drugima, da smo toliko brinuli jedni o drugima, što je solidarnost, da smo toliko empatisali jedni sa drugima, osećali tuđu patnju, tuđe suze, tuđu radost. Opet, učili smo i toleranciju. Tome nas je učila ova studentska generacija jer smo mi zaboravili da razgovaramo sa ljudima koji nemaju iste stavove kao mi. Zatim smo nekako počeli mnogo više da mislimo jedni na druge, povezali smo se mentalno, dušama smo se povezali i ja danas gledam ovaj Novi Pazar”, rekla je Mirković za Mašinu.
“Nikome nije bilo teško da pređe nekoliko stotina kilometara da dođe ovde samo da kaže mladosti Novog Pazara zajedno smo, različiti smo, obožavamo naše različitosti. Kada se to ranije desilo u istoriji? Nikada. Ova godina je za mene godina renesanse, humanizma i otimizma i verujem da je proces ireverzibilan, ne može se vratiti”, zaključuje ona.
