Analizirajući skorašnji TikTok lajv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, odnosno saradnje političara sa influenserima, Mirković naglašava važnost medijske i digitalne pismenosti kao ključne veštine za prepoznavanje manipulacija u javnom prostoru i dodaje da nije neobično da se influenseri, koji su obični ljudi koji pametno koriste digitalne kanale komunikacije, odrede u odnosu na neku određenu političku ideju.
„I mi smo mogli da vidimo sada i u eri studentskih protesta kako su mnogi podržavali proteste, ali i da su mnogi bili protiv. U kontekstu tog konkretnog događaja (TikTok lajv predsednika Srbije i Bake Praseta), svašta je tu upitno. Mi imamo jednog influensera koji je, mogu slobodno da kažem, izmanipulisao ogromnu količinu mladih na koje utiče jako negativno i etički vrlo upitno, koji razgovara sa predsednikom na jedan vrlo, po meni, besmisleno nelogičan način“, dodaje ona.
Možda je ovo trebalo da bude zanimljivo mlađoj populaciji, da njih privuče i da ostavi neki prostor da upoznaju tog nekog ko je njima praktično osoba koju retko čuju, jer oni tradicionalne medije ne gledaju, njegove intervjue sigurno ne slušaju, a njegov nastup na društvenim mrežama se najmanje obraća mladima. Međutim, kako kaže Mirković, ona je od generacije Z čula kao analizu „krindž“, „u šoku sam“, „strašno“.
„Bojim se da se nije obratio pravoj ciljnoj grupi. Drugo, oni mlađi koji slušaju ili prate Baku Praseta nisu politički ni angažovani ni aktivni jer se radi najčešće od 12-godišnjacima. Moram da vam kažem, osim što to nisam gledala, mislim da je to potrošeno vreme i za svakog ko je u tome učestvovao“, dodaje Mirković.
Svaka komunikacija danas cilja na emocije, jer kada probudimo emocionalnu reakciju kod ljudi, onda povećavamo kapacitet da ta poruka bude zapamćena.
„Mi živimo u trenutku kada su ljudi toliko spamovani informacijama da praktično sve informacije koje dolaze samo odlaze u zaborav i onda svi gledaju da pobude što veću količinu emocija. Na primer, društvene mreže u tome imaju najveći potencijal zato što se radi o najčešćoj komunikaciji putem telefona. S druge strane, ljudi se mnogo lakše povezuju sa ljudima na društvenim mrežama jer imaju taj privid direktne komunikacije, pa su onda negde skloniji da tim porukama više veruju i onda oni imaju i veću moć.“
Borba za prostor na društvenim mrežama
Mirković za Mašinu ističe da je prethodna godina zapravo pokazala ko su glavni donosioci promena ne samo u političkom, nego u bilo kom drugom društvenom kontekstu – to je generacija Z i Alfa, jer se oni dominantno informišu preko društvenih mreža.
„Njima tradicionalni mediji uopšte nisu kredibilan faktor za informisanje i to traje već dugo. Oni praktično ne prate ni televiziju, ni radio, ni štampu“, kaže ona.
Medijska i digitalna pismenost su glavne veštine neophodne za adaptaciju na sve promene koje nam donosi 21. vek i bez medijske pismenosti, a sada i digitalne pismenosti, nema ni građanskog društva. Mirković kaže njihov uticaj, misleći na poruke, zavisi od toga kakve su, zavisi od formata, od njihove autentičnosti i ono što je najvažnije zavisi od iskrenosti.
„Ukoliko su te poruke iskrene i autentične, one se lepo prime, lako se šeruju i dostignu visok rič i mnogo ljudi se angažuje, engedjžuje oko toga i to smo mogli da vidimo prethodne godine na primer, sa svim objavama studentskih profila. To nisu samo obične poruke, na primer o šetnji ili okupljanjima ili o ćutanju u vreme tišine. To su jasne politički artikulisane poruke koje kažu ’nećemo korupciju’, ’želimo da živimo u zdravom, pravednom, slobodnom društvu’ i tako dalje Pošto su one jako autentične i napravljene iz čiste strasti i sa mnogo iskrene namere, one su se lepo primale“, dodaje.
Ukoliko su to klasični oglasi politički, „Ja sam najbolji“, „Vidi mene“, „Za moju decu“, „Srbija jako, Srbija brzo“, onda naročito na društvenim mrežama se takve poruke doživljavaju kao fejk, kao nedovoljno autentične i nedovoljno iskrene i to je nešto što izaziva gard.
„Ljudi dođu na Jutjb ne da vide politički oglas, nego da nešto urade za sebe. Tako da ne možemo da kažemo da postoji jedna učinkovitost ili jedan vid uticaja, nego zavisi od toga kome se obraćate, kroz koji kanal se obraćate, na koji način se obraćate, koliko je poruka autentična i na kraju koji je to format. Dakle, video je danas na Pijadestalu što se tiče formata. Opet i slika govori više od 1.000 reči, a sve to treba da bude prilagođeno prirodi same platforme, a opet da bude prilagođeno i publici kojoj se plasira, tako da to tu vrstu kampanje čini vrlo kompleksnim i tu postoji mnogo lejera na ko na kojima se analiza zasniva“, priča Mirković.
Da mlađi korisnici društvenih mreža nisu svesni da su meta neke političke komunikacije, kaže Mirković i dodaje da tek sa 13 godina mladi razvijaju kritičko mišljenje odnosno da tad prelaze u neke formalne operacije kada mogu da manipulišu konstruktima i idejama i tada mogu da razumevaju.
„Ako konzumiraju na nižem uzrastu, kao što smo rekli da je sad kod konkretnog influensera, mislim da nisu dovoljno svesni. Sa druge strane, ta deca u tom digitalnom prostoru su razvila jednu dozu digitalne i životne mudrosti da lako prepoznaju fejk, lako prepoznaju laž i lakše od nas prepoznaju kada je nešto krindž. Psihološki oni nemaju kognitivne zrelosti da to baš razumeju kako treba, ali znaju da ga stave u folder crno ili belo“, kaže ona.
Mirković za Mašinu završava i ističe da joj se čini da su mladi mnogo mudriji nego što mi mislimo da jesu i mnogo spremniji nego što mi možemo negde sebi da izracionalizujemo odakle im ta spremnost i ko ih je za takav digitalni svet i pripremio.
A.Đ.
