Studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova u Srbiji zahtevaju momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora. Ovoj odluci je prethodilo, kako kažu, preko pet meseci intenzivnog pokušavanja da dođu do ispunjenja zahteva legitimnim i mirnim sredstvima. Ovakav stepen političke artikulacije i spremnosti na kolektivnu akciju među studentima retko je viđen u prethodnoj deceniji, kada su mladi češće izražavali apatiju ili povlačenje iz političkih procesa.
Dok studenti međusobno dogovaraju kako će izborna lista izgledati i ko će je sastavljati, zapitali smo se kako su mladi u Srbiji gledali na izbore u prethodnim godinama.
Na primer, istraživanje iz 2012. pokazalo je da, iako je oko 65% mladih tada planiralo da glasa, većina nije poznavala političke aktere niti verovala da njihov glas ima značaj — što ukazuje na izrazitu političku distanciranost.
Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu, blizu tri četvrtine mladih koji imaju pravo glasa odgovorili su potvrdno na pitanje da li bi izašli na parlamentarne izbore ako bi se oni održali naredne nedelje. U poređenju s istim pitanjem iz izveštaja iz 2016. godine, kada je samo oko 48% mladih izrazilo spremnost da glasa. Ova promena može se povezati s povećanjem političke svesti i angažovanosti mladih, što se ogleda i u njihovom sve većem učešću u protestima i političkoj samoorganizaciji.
Kada su u pitanju razlozi zbog kojih mladi ne bi, odnosno nisu glasali, najčešći razlog je da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana (53,9%) i da trenutno nemaju za koga da glasaju (42,7%). Vrednosti za ova dva odgovora su i značajno skočile u odnosu na prethodnu godinu.
Kako se u izveštaju navodi, više od polovine mladih smatra da izbori u Srbiji uopšte nisu slobodni i pošteni.
Izveštaj iz 2024. godine pokazuje da mladi ne prate politiku na lokalnom nivou i smatraju da im politički sistem u Srbiji ne omogućava uticaj na političke procese i odluke. Kao što sada možemo videti, osećaj da je sistem zatvoren za njihov glas nije doveo do povlačenja, već do mobilizacije. Mnogi studenti i drugi mladi koji nisu verovali da mogu da utiču na politiku glasanjem, sada su izašli na ulice, organizovali blokade fakulteta i učestvuju u izgradnji sopstvene izborne liste.
Na pitanje da li bi ih motivisalo da se politički angažuju ukoliko bi se pojavio neko novi kome bi verovali, 28 odsto mladih je odgovorilo „da“, dok je 39 odsto reklo „možda“.
Studentski protesti 2024/25. godine u Srbiji pokazuju da se mladi, iako formalno ne veruju u institucionalnu politiku, okreću alternativnim i kolektivnim oblicima političkog delovanja. To direktno osporava statičnu sliku iz dosadašnjih izveštaja i pokazuje da su mladi spremni da preuzmu politički prostor koji im je godinama bio uskraćivan.
A.G.A.
