Gradske vlasti su najavile predlog da se formira Beogradska služba bezbednosti kao „produženu ruku policije“. Predlog je 18. decembra, svega nekoliko dana pre nego što se na protestu studenata i poljoprivrednika na Slaviji po podacima Arhiva javnih skupova okupilo 102.000 ljudi (iliti tačno 29.000 po procenama MUP-a, a preko 200 hiljada po podacima telekomunikacionih operatera, kako više volite). U svakom slučaju – najviše građanki i građana u istoriji ovdašnjih demonstracija.
Dan pre protesta predsednik Republike je izjavio da bi mogao da na demonstrante „pošalje Kobre“ jedinicu Vojske zaduženu za obezbeđivanje funkcionera) da ih „razbacaju“. Kobre, naravno, nisu „poslate“ – a stručnjaci naglašavaju da one svakako i nisu pod upravom predsednika, nego Generalštaba. Ipak, protest održan 22. decembra nije obezbeđivala policija, baš kao što je nije bilo nigde kada su batinaši nasrtali na demonstrante u Beogradu na vodi, što izaziva podozrenje. Nervoznih crnokapuljaša na protestu održanom na Slaviji takođe nije bilo, ali ko bi reagovao da su se pojavili? „Nestrpljivi građani“ su u međuvremenu nastavili da se automobilima zaleću na građane koji u Beogradu i drugde blokiraju saobraćajnice odavajući počast žrtvama korupcije i nemara koje su stradale u Novom Sadu; i to zasad nekažnjeno.
Dodajmo da je samu sednicu gradske skupštine na kojoj će se o ovom predlogu glasati obezbeđivalo privatno obezbeđenje – preciznije, „opasni momci“ iz Atlas securityja su 25. decembra ujutru sprečavali nezadovoljne građane da se probiju u Gradsku skupštinu. Svako ko ovo čita, a iole je upućen u politička previranja u Srbiji, ne može da se ne seti situacije kada je privatno obezbeđenje u Novom Sadu 2022. ugrozilo život Miloradu Ljeskovcu, kome je tokom demonstracija protiv usvajanja GUP-a za Novi Sad 2022. godine pripadnik privatnog obezbeđenja klečao na vratu nakon što ga je oborio na zemlju.
Predlog da se formira Beogradska bezbednosna služba izazvao bi podozrenje javnosti i da okolnosti nisu ovakve. U datoj situaciji, predlog pojačava tenzije.
Petrović: Po zakonu, Beograd ne može da osniva bezbednosnu službu
Da li je poznato o kakvoj službi se radi i da li Beograd uopšte ima zakonska prava da je formira? Da li je to na tragu onih stavova Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima iz 2022. koje je civilno društvo uspelo da spreči, a koje su podrazumevale da grupama civila bez formalne policijske obuke daju ovlašćenja u rangu policijskih? Na kraju krajeva, koliko su osnovane bojazni građana da će u pitanju zapravo biti batinaši?
O svemu ovome razgovarali smo sa Predragom iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja se bezbednosnim pitanjima bavi preko dve i po decenije.
Prema onome što smo mogli čuti od Aleksandra Šapića, odnosno onome kako je on opisao ulogu Beogradske službe bezbednosti, možemo da kažemo da se zapravo radi o nezakonitoj inicijativi, iz nekoliko razloga.
Kao prvo, grad Beograd nije nadležan za formiranje nekih organa uprave koji bi se starali o javnoj bezbednosti. Grad Beograd ima jasno definisane nadležnosti u Zakonu o glavnom gradu i po tom zakonu Grad Beograd je zadužen za staranje o komunalnom redu i zbog toga ima mogućnost da formira Komunalnu policiju, odnosno miliciju, što Beograd već ima.
Pored toga, Zakon o osnovnom uređenju službi bezbednosti kaže da u Srbiji postoje samo tri službe bezbednosti, a to su BIA, VBA i VOA (Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija). U Srbiji je zabranjeno osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona.
Pominje se da će to zapravo biti privatno obezbeđenje.
Mi imamo Zakon o privatnom obezbeđenju, koji takođe kaže da privatno obezbeđenje ne može obavljati bezbednosne poslove, koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa. U ovom slučaju govorimo o nadležnostima policije. Policija je isključivo nadležna da se stara u javnom redu i miru. Ovde, tako, imamo neke tri uporišne tačke koje nam ukazuju na to da se radi o jednoj nezakonitoj inicijativi: dakle, nije dozvoljeno formiranje dodatnih službi bezbednosti u Srbiji drugim propisima, Grad Beograd nije nadležan za najavljene bezbednosne poslove, i privatno obezbeđenje ne može da obavlja policijske poslove.
Ali, pored toga, veliki problem predstavlja i to što mi zapravo ne znamo zašto je Beogradu uopšte potrebna ova služba.
Sam Šapić je krajem marta ove godine rekao da je Beograd najbezbednija metropola u ovom delu Evrope. I drugi predstavnici vlasti su ukazivali na to da i u Beogradu i u Srbiji „nikad nije bilo manje kriminala“. Zbog čega je, onda, neophodno sada izdvojiti dodatna sredstva za ljude, tehniku, opremu i softver, ako bi se unapredila bezbednost u gradu? Zašto su unapređuje bezbednost ako je grad Beograd već bezbedan? Ako je tako, definitivno bi se radilo o jednom rasipanju sredstava.
Kada se želi unaprediti bezbednost, uvek treba prethodno da se radi procena bezbednosnih rizika, na osnovu koje se odlučuje o tome koje mere fizičke ili tehničke zaštite treba da se primene. Naravno, nisu svi rizici svuda isti. Na teritoriji grada Beograda, recimo, postoje reoni koji su manje rizični, i oni rizičniji. Uprkos tome, mi vidimo da će ovde biti primenjen jedan univerzalni model unapređenja bezbednosti, gde će se formirati ta služba bezbednosti, sa novim ljudstvom; da će sve škole i vrtiće, koliko se ja sećam, kako je Šapić rekao, dobiti video-nadzor i softver za prepoznavanje oružja i tvrdih predmeta, ne znam, pištolja i tako dalje. Ja stvarno nisam čuo da je neko od dece u vrtiću nosio tvrde predmete koje mogu da posluže kao oružje, ili pištolje, tako da zaista je nerazumljivo šta će to sve školama i vrtićima. Čak i nije ista situacija u svim škola, a mi sad saznajemo da će svi dobiti taj video-nadzor i softver. Pored toga, mnoge škole imaju videonadzor, a neke imaju i obezbeđenje.
Sve ovo zato zaista deluje ne samo kao nezakonito, nego i kao potpuno nesvrsishodno.
Čemu onda sve to služi?
Ako pokušamo da nađemo neku racionalnu logiku, deluje kao da je cilj ove ideje da se pare iz budžeta ispumpaju i preusmere ka nekim privatnim firmama koje će onda verovatno pružati usluge tehničke i fizičke zaštite. To nisu mala sredstva, zato je to uobičajeni način kako političke partije ispumpavaju pare iz državnog budžeta, preko poslova privatnog obezbeđenja, i zato verovatno Šapić i hoće da to sve centralizuje. Jer, u gradu Beogradu, i u opštinama i u školama već postoji privatno obezbeđenje.
Ne vidim nikakvu logiku da se to sve centralizuje, pogotovo imajući u vidu da Zakon o privatnom obezbeđenju kaže da je i za angažovanje privatnog obezbeđenja potrebno da se prvo uradi procena rizika, a onda da se izradi plan obezbeđenja. Naravno, plan obezbeđenja treba da se konkretno odnosi na ono što se obezbeđuje. Budući da privatno obezbeđenje može biti nadležno za pružanje zaštite licima, imovini i poslovanju, mora se konkretno definisati šta se želi zaštititi, nakon čega se radi procena bezbednosnih rizika i plan obezbeđenja za to. Ovako univerzalno nije svrsishodno.
Ko je zadužen i ko sme da radi procenu bezbednosnih rizika? Da li je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova ili to može da radi bilo ko, za svoj ćef?
Ne može bilo ko da radi bezbednosnu procenu. Dakle ako se radi o javnom redu i miru i javnoj bezbednosti, onda je za to nadležna policija, a ukoliko se radi o privatnom obezbeđenju, odnosno zaštiti lica, imovine, poslovanja i objekata, onda to radi firma za privatno obezbeđenje koja poseduje licencu za izradu te procene rizika.
To je jedna posebna vrsta licence i jasno su zakonom definisana pravila ko može i pod kojim uslovima da dobije tu licencu.
Pošto grad nije privatni subjekat, po definiciji onda grad ne treba da bude obezbeđen privatnom agencijom, zar ne? Da li je u redu da se dešava ono što smo videli pre početka aktuelne sednice, da je angažovano Atlas obezbeđenje?
Oni imaju pravo na to. Već duži niz godina privatno obezbeđenje obezbeđuje objekte različitih državnih institucija, To nije neobično i nije obavezno loša praksa. Možemo sada pričati o profesionalnosti postupanja privatnog obezbeđenja, ali angažovanje privatnih firmi za pružanje usluga fizičko-tehničke zaštite državnim institucijama nije nezakonito.
Ono što bi bilo neuobičajeno bi bilo da grad Beograd centralizuje to obezbeđenje, odnosno da Grad Beograd zapravo formira agenciju koja bi pružala usluge privatnog obezbedjenja, privatne zaštite za škole i vrtiće, ovo što je, čini se, Šapić najavio. Čitava logika angažovanja privatnog obezbeđenja je da vi angažujete neki privatni subjekt koji je specializovan za te poslove i taj način rasteretite svoju organizaciju, svoju firmu (u ovom slučaju Grad) od tih poslova. Zato je potpuno nelogično i neracionalno da Grad Beograd, čije nadležnosti su popisane u Zakonu o Gradu Beogradu, sad ulazi u poslove privatnog obezbeđenja. To bi možda i moglo da se zakonski izvede, iako ne pod ovim nazivom i ne na ovaj način na koji je Šapić opisao, ali je potpuno neracionalno i nesvrsishodno da se time bavi Grad Beograd, jer, ponovimo, on niti ima nadležnosti, niti je specijalizovan za tako nešto.
Da li bi na ovo trebalo da reaguju i da li su do sada reagovali iz republičkog i gradskog MUP-a?
Pa, koliko znam, ne. Ivica Dačić je, čini mi se, komentarisao da nije upoznat s ovom inicijativom, što je isto katastrofalno, ako sam ja to dobro ispratio iz medija i razumeo, s obzirom na to da je Šatić rekao da on želi da rastareti rad policije. Prosto je neverovatno da on rasterećuje rad policije tako što bez znanja Ministarstva unutrašnjih poslova formira neku službu koja će onda praktično da preuzima deo posla od policije.
To je zaista neverovatno, katastrofalno, zato što onda imamo formiranje nekakvih parapolicijskih službi bezbednosti. Ako sam dobro ispratio, Šapić je rekao da će ona sarađivati sa policijom, odnosno da će policija i komunalna milicija pomagati toj službi.
Čemu ta služba bezbednosti ako će opet neke druge službe njoj pomagati? To je onda potpuno neracionalno i, kažem, nesvrsishodno.
Mnogo racionalnije bi bilo iskoristiti postojeće resurse policije. Srbija ima duplo više policajaca od, recimo, SAD, a tri puta više od Finske, ako se posmatra na 100.000 stanovnika. Ali, MUP loše upravlja i organizuje te resurse. Koncept policije u zajednici koji podrazumeva da policajci duže jedan bezbednosni sektor odnosno pozornički rejon i u kontinuitetu prate stanje u njemu, te razvijaju odnose sa različitim akterima u toj sredini postoji u Srbiji, ali mnogo više na papiru nego u praksi. Slično je i sa školskim policajcem. Pored toga, nedovoljan broj policajaca ima sertifikat za rad sa maloletnicima. Kako će onda privatno obezbeđenje da obavlja taj posao bolje od policije?
Javnost dovodi u vezu najave o formiranju Beogradske službe bezbednosti sa aktuelnim protestima, sećajući se kako su službe privatnog obezbeđenja bivale nasilne prema studentima tokom protesta 2000. godine, ako se ne varam. Da li bi to komentarisao?
Ono što iz prethodnog perioda znamo o načinu funkcionisanja sadašnje vlasti je će uvođenje Beogradske službe bezbednosti, ako do njega dođe, svakako predstavljati neracionalno trošenje sredstava i da će te poslove dobijati firme bliske vladajućoj partiji. Dakle radi se o ustaljenom načinu preusmeravanja sredstava grada Beograda, dakle svih građana Beograda, u privatne džepove. Isto tako možemo da zaključimo i da postoji velika mogućnost da će ta služba takođe biti zloupotrebljena u političke svrhe. Njen naziv ne upućuje na to čime će se ona zaista baviti, već joj sam naziv „služba bezbednosti“ daje na nekom većem značaju. Uz to, ukoliko oni budu i uniformisani, sa značkama, sa nejasnim ovlašćenjima i nadležnostima, to sve može da unese nemir u javnost i da izazove razumljivo podozrenje kod građana. Zakon o privatnom obezbeđenju zabranjuje obavljanje poslova privatnog obezbeđenja na način kojim se ometa rad državnih organa i narušava spokojstvo građana.
Početkom devedestih godina Beogradska policija nije bila na strani Miloševićevih politika, pa joj je kadrovskim politikama i restrukturiranjem umanjen značaj i obim delovanja. Da li javnost ima razlogada pravi paralele između tadašnjeg i mogućeg sadašnjeg mešanja politike u rad gradske policije u okolnostima kada na ulici ima mnogo nezadovoljnih građana?
Zasad nemamo dovoljne informacije da se o tome radi. Nije nemoguće da će voditi ka tome jer je SNS poznat po tome da ide tim malim koracima i da primenjuje metodu „kuvanja žabe“. Nije nemoguće da sutra nekim izmenama zakona na mala vrata dalje proširi ovlašćenja te službe i praktično preuzme neku vrstu nadležnosti policije. Ali, kažem, zasad je to u domenu spekulacije.
SNS ima širok dijapazon drugih aktera i sredstava kojim pokušava da kontroliše situaciju, koji po definiciji deluju zastrašujuće, ali koji su se u poslednje vreme pokazali nedovoljno „efikasnim“. Pri tome mislim na huligansko-kriminalne grupe. U situaciji kada imate jako veliki broj građana na ulici, nisam siguran da bi običan čovek, i čak i glasač SNS-a bio voljan da ulazi u neke ozbiljnije sukobe sa građanima. Zato i vidimo da mahom funkcioneri SNS, a ne obično članstvo ulazi u fizičke obračune za građanima koji protestuju.
