Vrhovni sud i Parlament našli su se na meti predsednika Brazila Žaira Bolsonara i njegovih saveznika otkako je protiv njega pokrenuta istraga. Osim sudske istrage Bolsonaro se suočava sa padom podrške u narodu, te sve su mu slabašniji izgledi da bude ponovo izabran 2022.
Poslednji u nizu mobilizacija ekstremne desnice Bolsonaro i njegovi saveznici su izveli 7. septembra, na dan nezavisnosti Brazila, kada su širom zemlje organizovali proteste protiv zakonodavne i sudske vlasti.
Proteste protiv Parlamenta i Vrhovnog suda podržale su, između ostalih, belačke rasističke grupe, pripadnici vojne policije i javni službenici sa svih nivoa državne administracije.
TeleSUR je izvestio da je u ponedeljak uveče savezna vojna policija dozvolila stotinama ekstremno desničarski orijentisanih demonstranata da pređu kordone u glavnom gradu Brazila u blizini zgrade Parlamenta i Vrhovnog suda.
Preko 150 parlamentaraca, ministara i bivših predsednika iz 26 zemalja upozorilo je u otvorenom pismu da Bolsonarova mobilizacija na Danu nezavisnosti Brazila prestavlja pretnju pučem.
U pismu se navodi da su brazilski narodni poslanici upozorili da se ekstremna desnica mobilizuje prema modelu bivšeg američkog presednika Donalda Trampa koji je tvrdio da je izgubio izbore zbog izborne krađe i ohrabrivao svoje pristalice da „zaustave krađu“. Trampove pristalice su napale Kapitol 6. januara 2021.
Bolsonaro je počeo da mobilizuje svoje pristalice nakon što je Vrhovni sud pokrenuo istragu protiv njega.
Istraga protiv Bolsonara pokrenuta je početkom avgusta povodom, kako se pokazalo, lažnih optužbi koji je predsednik izneo na račun elektronskog sistema glasanja u Brazilu. Bolsonaro je na odluku Vrhovnog suda reagovao izjavom da je „istraga izvan granica ustava i da prema tome zahteva odgovor koji će takođe biti izvan granica ustava“.
Bolsonaro je desetog avgusta organizovao veliku vojnu paradu u glavnom gradu Brazila, dok su njegovi saveznici u Parlamentu pokušavali da proguraju izmene zakona o izbornom sistemu. Bolsonaro je više puta pretio da neće dozvoliti predsedničke izbore 2022. ukoliko zakonodavno telo Brazila ne prihvati njegove izborne reforme.
Parlament nije izglasao Bolsonarovu reformu; međutim ni opozicija nije imala dovoljno glasova da se predlog odbaci. Bolsonaro je izjavio da, iako mu predlog nije prošao, podeljenost u Parlamentu pokazuje da veliki broj poslanika ne veruje da je sistem brojanja glasova dobar i neće imati poverenja u rezultate sledeće godine.
Prema istraživanjima javnog mnjenja Žair Bolsonaro trenutno može da računa na 24% glasova, javlja TeleSUR. Predsedničke izbore bi mogao da izgubi već u prvom krugu zbog popularnosti njegovog rivala vođe Radničke partije Luisa Inasija Lula da Silve.
A.J.
