Toplotni talasi ovog leta prisiljavaju javnost širom sveta da uvaži opasnosti od narastajuće klimatske krize. Naučnici sa univerziteta u Kembridžu i Nandžingu, ipak, upozoravaju na to da pravi obim posledica globalnog zagrevanja nije shvaćen na odgovarajući način, pozivajući na to da se on shvati ozbiljnije, prenosi Fortune.
Kako skreću pažnju, trebalo bi se suočiti sa time da bi globalno zagrevanje lako moglo da dovede do izumiranja ljudske vrste i razviti ozbiljnije naučne modele takvog scenarija.
Ovaj apel jedan je od mnogih koji je naučna zajednica svetskoj javnosti i donosiocima odluka uputila u proteklih nekoliko godina, u periodu u kom su se politički lideri zaricali da će se zauzeti za ograničavanje emisija gasova staklene bašte, istovremeno podilazeći interesima naftne i drugih ekstraktivnih industrija.
Zbog nevoljnosti moćnika da se na svetskom nivou dogovore o preduzimanju efikasnijih mera za zaustavljanje zagađenja i ublažavanje posledica globalnog zagrevanja planeta će se najverovatnije zagrejati za preko 1.5° C već u toku naredne decenije.
Ono što najnoviji naučni izveštaj razlikuje od prethodnih je zahtev da se razviju scenariji posledica po ljudsko društvo koje će uzrokovati zagrevanje od preko 2° C, kakvo će nastupiti pre kraja stoleća. Naime, kako upozoravaju iz Kembridža i Nandžinga, i Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) se u analizama posledica klimatske krize fokusira na one koje bi izazvalo zagrevanje od 2° C, dok je znatno verovatnije da će prosečne temperature na svetu porasti za između 2.7 i 3.9° C.
Takav trend će podstaći glad, ratove i epidemije. Autori studije zato pozivaju naučnu zajednicu, javnost i političare da ublažavanje posledica klimatske krize shvate kao apsolutni prioritet u delovanju, a IPCC da izradi specijalni izveštaj u skladu sa realnijim klimatskim rizicima od onih koje bi uzrokovalo zagrevanje od dva stepena.
I.K.
