SNS, prema analizi politikologa Dejana Bursaća, ima relativno stabilno biračko telo i ograničen prostor za njegovo značajnije uvećanje.
„SNS ima svoje glasače, ta brojka je manje više stabilna i najvažnije – ona ima neki svoj plafon, koji je recimo plus-minus 1.7 miliona glasača“, navodi Bursać.
Sa druge strane, ocenjuje on, broj ljudi koji žele političku promenu veći je od broja onih koji bi glasali za jednog konkretnog protivnika vlasti.
„Onih ljudi koji žele promenu i glasali bi za nju ima mnogo više. Ali tu u priču ulaze izborni i partijski sistem.“
Izborna matematika i rasipanje glasova
Upravo zbog toga, prema Bursaćevoj analizi, parlamentarni izbori predstavljaju drugačiju utakmicu od direktnog duela dva politička aktera. Cenzus i veći broj izbornih lista otvaraju mogućnost da se glasovi birača koji žele promenu rasporede na više strana.
„Zato je za SNS bilo važno da prvo idu na parlamentarne izbore, jer tu takmičenje nije isto i jer tu izborna pravila (cenzus 3%, manjinski cenzus) daju više kanala za manipulaciju“, navodi on.
Bursać smatra da je upravo druga strana veći problem za SNS od njegovog sopstvenog biračkog tela.
„Za SNS je veći problem druga strana nego sopstveni glasači. Oni svoje glasače imaju i izvući će ih na birališta. Nekog novog glasača svakako ne mogu da uhvate.“
Iz te pretpostavke izvodi i objašnjenje za način na koji vidi aktuelnu kampanju SNS-a.
„Zato ne vidimo SNS kampanju u klasičnom smislu. Zato je sada komplet kampanjska komunikacija usmerena na drugu stranu.“
Prema njegovom tumačenju, cilj takve komunikacije nije nužno da protivničkim listama preotme birače, već da deo njihovih potencijalnih glasača obeshrabri, dovede u pitanje sopstveni izbor ili mogućnost promene, odnosno da ih navede da ostanu kod kuće.
„I to ne da im uzmu glasače, nego da ih obeshrabre, navedu da sumnjaju u svoj izbor i u mogućnost smene režima, da ih ostave kod kuće, rasprše na više lista, ostave ispod cenzusa. Sve pomaže“, piše Bursać.
On smatra da se u toj strategiji polazi od dve pretpostavke. Prva je da bi svaki novi birač koji izađe na izbore mogao da glasa za promenu, odnosno za Studentsku listu kao najjačeg protivnika vlasti. Druga je da SNS-u u formiranju parlamentarne većine mogu pomoći SPS, manjinske stranke i drugi politički akteri.
„Zato treba smanjiti izlaznost (i samim tim broj glasova potrebnih za cenzus) i ostaviti glasače za promenu kod kuće.“
Zašto SNS sada traži debate?
U tom kontekstu Bursać posebno izdvaja debate. SNS funkcioneri, prema njegovom tumačenju, sada insistiraju na debatama jer se u njima ne obraćaju samo svojim biračima, već i biračima studentske liste i neodlučnima.
„Zato SNS funkcioneri sada agresivno traže debate, prvi put posle 14 god. Jer se na njima neće obraćati svojim glasačima, već glasačima studenata + neodlučnima.“
Bursać kao razlog navodi i to što su birači SNS-a već upoznati sa ključnim porukama vlasti.
„Naime, o Aleksandru Vučiću svi sve znaju, ništa novo ne možeš izneti na debati. Njegovim glasačima to ne smeta“, smatra on.
Problem je, prema njegovoj analizi, u tome što je biračko telo koje želi promenu heterogeno i što pojedine teme mogu da odbiju njegov deo.
Bursać kao ilustraciju navodi debate i različite političke teme koje mogu da budu iskorišćene za pravljenje razlika među protivnicima vlasti.
„Siniša Mali nema ama baš nikakav problem da ga celu debatu sa Šoškićem zovu lopovom ako uspe u tri navrata da stavi znak jednakosti između sebe i Šoškića. To će da odbije deo glasača SL i posebno deo trenutno neodlučnih glasača koji naginju promenama“, dodaje Bursać u objavi na X-u.
Ideološke podele kao potencijalni problem
Slično vidi i pitanje identitetskih i istorijskih tema.
„Brnabić neće imati problem da kao LGBT Hrvatica sat vremena rantuje o Ratku Mladiću, to ne utiče na SNS glasove. Tošković jednu pogrešnu rečenicu o toj temi da kaže, to će biti ubačeno u spinoramu da odbija glasače Studentske liste – bilo da je ta rečenica nedovoljno levo ili nedovoljno desno.“
Zbog toga Bursać zaključuje da komunikacija sa SNS-om u ovom trenutku može više koristiti vlasti nego studentskoj listi.
„Bilo kakva komunikacija sa SNS u ovom trenutku je samo poen za njih. Jedino što SNS treba da radi u narednih mesec dana jeste da obeshrabruje glasače.“
Velika izlaznost menja izbornu matematiku
Sa druge strane, smatra on, fokus studentske liste trebalo bi da bude na što većoj izlaznosti.
„I obratno: jedina kalkulacija koja sada treba da bude u fokusu Studentske liste jeste da velika izlaznost ruši SNS i sve njihove planove.“
Bursać svoju tezu objašnjava izbornom matematikom. Veća izlaznost, prema njegovoj računici, može da utiče na položaj stranaka koje se bore za cenzus, ali i na broj mandata manjinskih lista.
„Jer šta radi ogromna izlaznost? Gura SPS ispod cenzusa. Ostavlja Rusku stranku bez manjinskog mandata. Smanjuje broj mandata za SVM. Ostavlja DSS ispod cenzusa“, dodaje u analizi.
On posebno naglašava da DSS ne smatra režimskom strankom, ali ukazuje na mogućnost da pojedini kandidati te stranke kasnije promene političku stranu.
„Pritom ne mislim da je DSS režimska stranka, ali mislim da neki njihovi kandidati imaju visok potencijal preleta.“
Konačni efekat svega toga, prema Bursaćevoj analizi, jeste smanjivanje prostora za formiranje parlamentarne većine koja bi SNS-u omogućila 126 mandata.
„Sve u svemu, smanjuje mogućnost da se SNS dočepa 126 mandata.“
„Samo hajp, mobilizacija, pozitivna kampanja“
Zato je, smatra Bursać, za Studentsku listu ključna mobilizacija birača, a ne ulazak u što veći broj političkih sukoba.
„Zato je put za studente samo da gledaju kako da izvedu što više ljudi na izbore, ništa drugo. Samo hajp, mobilizacija, pozitivna kampanja i dizanje nade da je promena moguća.“
U njegovoj interpretaciji, izborna kampanja se tako svodi na jednu ključnu promenljivu – izlaznost.
„Jedina bitka sada je bitka oko izlaznosti“, zaključuje Bursać.
A.Đ.
