Povodom pretresanja stana i kancelarije vojnog analitičara Aleksandra Radića, kao i drugih aktivnosti koje nadležni organi sprovode u okviru istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja tokom protesta održanog 15. marta 2025. godine u Beogradu, predstavnici civilnog sektora i medijskih organizacija izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih posledica koje ovakvo postupanje može imati po ljudska prava, slobodu izražavanja i medijske slobode u Srbiji.
Kako se navodi u reagovanjima, od posebnog je javnog značaja da nadležni organi bez odlaganja saopšte da li su mere preduzete prema Radiću i drugim licima sprovedene na osnovu odgovarajućih sudskih odluka i u skladu sa zakonom. Podseća se da Ustav Republike Srbije garantuje nepovredivost stana i drugih prostorija, kao i da se od tog načela može odstupiti samo pod jasno propisanim uslovima.
Posebnu zabrinutost izazivaju navodi da su pojedine radnje preduzete po nalogu javnog tužilaštva, budući da mere koje zadiru u ustavom garantovana prava građana, po pravilu, podležu odgovarajućoj sudskoj kontroli. Organizacije upozoravaju da je transparentnost institucija neophodna kako bi se otklonile sumnje u eventualnu proizvoljnost postupanja i očuvalo poverenje javnosti u vladavinu prava.
Dodatnu pažnju izazvale su informacije da je poziv za davanje obaveštenja uručen i glavnom i odgovornom uredniku novinske agencije Beta Vojkanu Kostiću, kao i da su predmet interesovanja nadležnih organa postala i druga lica koja su pratila ili izveštavala o slučaju. Istovremeno, u javnosti se vodi kampanja targetiranja pojedinih novinara i medija koji su istraživali ili komentarisali navode o upotrebi zvučnog oružja.
U reagovanjima se ocenjuje da je nedopustivo da novinari, urednici, analitičari i drugi učesnici javne rasprave budu izloženi pritiscima zbog profesionalnog rada ili javno iznetih stavova o temi od velikog javnog interesa. Ističe se da sloboda izražavanja podrazumeva pravo građana, stručnjaka, medija i organizacija civilnog društva da slobodno iznose informacije, analize i mišljenja o radu državnih organa i pitanjima koja se tiču javnosti.
Posebno se upozorava na opasnost od stvaranja efekta zastrašivanja koji može obeshrabriti novinare, istraživače, stručnjake i organizacije civilnog društva da se bave temama od javnog značaja. Takva atmosfera, navodi se, može dovesti do sužavanja prostora za slobodnu javnu debatu i kritičko preispitivanje postupaka nosilaca javnih funkcija.
Predstavnici civilnog društva i medijskih organizacija podsećaju da zaštita procesnih prava nije privilegija pojedinaca, već ustavna garancija koja pripada svakom građaninu bez obzira na njegove stavove ili društveni položaj. Upravo u predmetima koji izazivaju snažne političke i društvene polemike, navode oni, od ključnog je značaja da institucije postupaju strogo u skladu sa zakonom i uz puno poštovanje svih procesnih garancija.
Od nadležnih organa zatraženo je da javnosti pruže potpune informacije o pravnom osnovu i okolnostima svih radnji preduzetih u ovom predmetu, uključujući i podatke o postojanju odgovarajućih sudskih odluka tamo gde ih zakon zahteva. Istovremeno, pozvani su da sprovedu nepristrasnu i efikasnu istragu svih okolnosti događaja od 15. marta 2025. godine, bez selektivnog postupanja prema pojedincima na osnovu njihovog javnog angažmana, profesionalnog rada ili iznetih stavova.
Organizacije poručuju da će nastaviti da prate razvoj slučaja i reagovati na svaki pokušaj ugrožavanja prava i sloboda garantovanih Ustavom Republike Srbije, međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i standardima zaštite slobode medija.
A.Đ.
