Barselona je prošle nedelje upozorila 14 preduzeća koja zajedno poseduju oko 200 stanova za izdavanje da će im uz nadoknadu oduzeti sve stanove koje ne izdaju u narednih mesec dana.
Kako izveštava Blumberg, gradske vlasti Barselone planiraju da te stanove iznajme stanarima sa nižim prihodima. Vlasnici bi bili obeštećeni u iznosu od polovine tržišne vrednosti nekretnina. Neki bi uz to platili i kazne od čak 90 do 900 hiljada evra.
Pravna osnova ove mere datira iz decembra prošle godine i nadovezuje se na niz poteza kojima se katalonske vlasti već godinama bore protiv rentijera-spekulanata. Primera radi, opštine u Kataloniji od 2016. godine imaju pravo na to da na četiri do deset godina oduzmu i kao deo javnog stambenog fonda koriste stanove za izdavanje koje rentijeri ne izdaju duže od 2 godine, a nalaze se u susedstvima u kojima vlada nestašica stanova za život. Prošle godine je prvi takav stan oduzet od banke BBVA.
Očekivano, izveštač za stanovanje grada Barselone, Lusija Martin, komentariše za list 20 Minutos da aktuelna namera grada nije da zaista i otkupi veliki broj stanova, već da izvrši pritisak na vlasnike da spuste cene. Gradske vlasti takođe najavljuju da će od regionalnih tražiti da se mera proširi na stanove koji su prazni pola godine.
Podsetimo, Španija je pretrpela dramatične posledice prethodne ekonomske krize. Jedan od njenih elemenata je i stambena kriza, u čijim okvirima je tokom desetak godina iz domova deložirano preko 700 000 ljudi. U Španiji je važio i drakonski zakon po kom su oni koje banke izbace iz kuće ipak i sa ulice morali da svoje kredite otplaćuju do kraja.
Visine rente i kvadratnog metra su, pritom, u najvećem raskoraku sa primanjima u velikim turističkim centrima. Istraživanja iz 2018. pokazuju da je unajmljivanje u Barseloni, kokretno, bilo skuplje od plaćanja smeštaja u Madridu, Pragu i Berlinu, sa samo 1% renti nižih od 600€ i 5% renti nižih od 800€. Zabeleženo je i da je prihod od iznajmljivanja nekretnina između 2013-2016. porastao za 23% (upoređenja radi: deset puta više od godišnje inflacije).
Cunami prisilnih iseljenja i pad dostupnosti stanovanja podstakli su razvoj brojnih manjih i nekoliko velikih aktivističkih pokreta, poput Platforme za žrtve hipoteka – La PAH ili pokreta Barcelona en Comú, sa kojima sarađuju i na koje se ugledaju i slični pokreti i organizacije u našem regionu.
Od kada je na mesto gradonačelnice Barselone 2015. došla Ada Kolau (jedna od osnivačica La PAH-a i predstavnica Barcelona en Comú), uveden je moratorijum na otvaranje novih ugostiteljskih objekata i transformisanje stambenih kapaciteta u turističke, sa namerom da se obuzda rast cena nekretnina i stanovanje učini dostupnijim. Izveštačica za stanovanje grada Barselone je prošle godine izjavila da je u periodu od 2015-2018. broj prisilnih iseljenja opao za čak 23%.
I.K.
