Najbolji teniser sveta Novak Đoković izgubio je slučaj pred Saveznim sudom Australije i 16. januara je deportovan iz ove zemlje, čime mu je onemogućeno da brani titulu na Australian openu. Međutim, u ovom tekstu nećemo se baviti Novakovim postignućima na terenu, već ćemo probati da raščlanimo kako je njegov slučaj pred australijskim sudom postao paradigmatična slika pandemije koju živimo već dve godine i dobrano ogolio brojne probleme koji su postojali i pre nje (a pre svega se tiču politika zaštite granica bogatih zemalja i njihovog odnosa prema migrantima).
Novak Đoković je ušao legalno u Australiju zahvaljujući medicinskom izuzeću, tačnije tome što je u decembru preboleo koronu, a deportovan je zbog toga što se iz saslušanja na aerodromu i dodatne dokumentacije koju je priložio „saznalo” da nije vakcinisan, kao i da je svojim ponašanjem mogao da ugrozi druge dok je bio zaražen. Ministar za imigracije, Aleks Houk, iskoristio je svoje diskreciono pravo da ovom teniseru ukine vizu iz sledećih razloga: smatra ga pretnjom po javno zdravlje zato što je u pitanju poznata ličnost čija priča bi mogla da pothranjuje antivakcinalno raspoloženje u zemlji, te zbog toga što je kršio pravila izolacije dok je bio pozitivan na Covid-19, što se tumačilo kao da može da ohrabri i druge ljude da krše mere.
Australijske mere
Država Australija je prethodne dve godine poznata po tome što je imala možda i najrestriktivnije mere po pitanju sprečavanja širenja virusa, a to je dovelo i do dodatnog pooštravanja već stroge granične politike ove ostrvske zemlje. Prvi potvrđeni slučaj obolevanja od korone u Australiji zabeležen je 25. januara 2020. godine, upravo u državi Viktorija, gde se i održava prvi teniski Grand Slam u sezoni. Nedelju dana nakon toga, Đoković je osvojio svoju osmu titulu na Australian openu. Nepuna dva meseca kasnije uvedena je zabrana ulaska svim strancima i nerezidentima u zemlju, što će ostati na snazi tokom većeg dela 2020. godine. U vezi sa tim, zanimljivo je da je trenutno najbolja teniserka sveta, Ešli Barti, koja je upravo iz Australije, zbog ovih mera propustila gotovo celu takmičarsku godinu i okrenula se igranju golfa, ali je zahvaljujući zaštićenom bodovanju, koje je uvedeno zbog korone, ostala na vrhu liste Ženske teniske asocijacije (Women’s Tennis Association, WTA).
Krajem 2020, Teniska federacija Australije (Tennis Australia, TA) saopštila je da će Australian open 2021 biti održan u februaru, umesto uobičajenog termina u drugoj polovini januara, zbog obaveznog karantina od 14 dana za sve koji dolaze u zemlju, a iz istog razloga kvalifikacije za turnir su održane u Dohi i Dubaiju. Turnir je održan uz ograničenja u broju posetilaca na tribinama, propisi su menjani u toku samog takmičenja, a u finalnom meču muškog singla Novak Đoković je deklasirao ruskog igrača Danila Medvedeva, koji ima šanse da osvajanjem ovogodišnje titule u Australiji prestigne Đokovića na vrhu liste Asocijacije teniskih profesionalaca. Finalni meč u Melburnu odigran je 21. februara 2021. godine, istog dana kada je u Sidneju data prva doza Fajzer vakcine i time otpočela vakcinacija u šestoj po površini zemlji na svetu.
Protekla godina u Australiji prošla je sa nekoliko kratkih lokdauna, koji su uglavnom bili ograničeni na određene savezne države, a najgora situacija je bila u junu i julu nakon pojave Delta soja. Većina restriktivnih mera ukinuta je u decembru kada je procenat vakcinisanog stanovništva prešao 90 procenata. Naravno, pandemija se odrazila na australijsku ekonomiju, koja je zabeležila recesiju prvi put nakon 30 godina, ali isto tako ovo je zemlja sa jednom od najmanjih stopa smrtnosti od korone (na primer, u saveznoj državi Viktoriji nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj od infekcije Covid-19 u periodu od oktobra 2020. do avgusta 2021. godine). Međutim, zdravstveni sistem je i dalje pod velikim pritiskom, a vladine mere nisu dovoljne za ozbiljnije strukturne promene u pandemijskom okviru.
Hotel Park
Ceo narativ je takođe obeležen i pitanjem da li je Đoković antivakser ili nije. Poznato je da je on tokom svoje karijere isprobavao razne stvari kako bi doveo telo do krajnjih granica izdržljivosti i postao „vladar svetskog tenisa”. Međutim, u tim praksama provuklo se i dosta bizarnih momenata, pa i onih koji bi se mogli označiti kao „new age‟. Ipak, nije sasvim jasno da li je Đoković klasičan primer antivaksera? Po njegovim izjavama, on je mnogo bliži kategoriji tzv. vakcinalnih skeptika („nisam antivakser, ali…‟), o čemu svedoče njegove izjave s početka pandemije ─ kada je ostavljao prostora za promenu stava, naročito ukoliko putovanja zavise od toga. Ovaj stav ipak nije jedini antinaučni koji mu je blizak.
Osim već poznatih poseta „Bosanskim Piramidama‟ u Visokom, nešto manje zapaženo bilo je prošlogodišnje Đokovićevo odavanje počasti preminulom publicisti i kvazi-istoričaru Jovanu Deretiću, poznatom po teorijama da su Srbi najstariji (nebeski) narod. Đoković je tada izjavio da je veliki poštovalac lika i dela pokojnog profesora, a godinu dana ranije se hvalio da proučava Deretićevu alternativnu verziju srpske istorije po kojoj se Srbi proglašavaju starosedeocima Balkana.
Vratimo se u Australiju s početka 2022. godine i pogledajmo imaju li antinaučni stavovi jedne sportske zvezde ikakve veze sa celim slučajem.
Dve nezavisne komisije pri Teniskoj federaciji Australije dale su 3. januara Đokoviću medicinsko izuzeće od vakcinacije protiv korona virusa. On je to objavio na svom Instagram profilu i najavio pohod na novu titulu. Sutradan, po sletanju u zemlju, granične vlasti Australije zadržale su ga i ispitivale osam časova, osporavajući njegovu vizu. Đoković je potom prebačen u hotel Park u Melburnu, koji je zapravo imigracioni objekat, gde je nekoliko dana boravio zajedno sa izbeglicama koje se u njemu nalaze godinama.
Mnogi lokalni aktivisti za ljudska prava i brojne međunarodne organizacije već duži period ukazuju na krajnje problematičnu politiku australijskih vlasti prema izbeglicama i tražiocima azila. U pomenutom hotelu Park trenutno ih ima 32, a tokom prošle godine taj broj je bio i blizu dve stotine. Neki od njih su godinama u sobama bez sunčeve svetlosti i bez pristupa svežem vazduhu, a samo u prethodnih godinu dana zabeleženo je 11 smrtnih slučajeva u pritvoru. Saga oko Đokovića je u svakom slučaju bacila malo više svetla na politiku Australije: nehumani režim obaveznog pritvora, arbitrarnu upotrebu ovlašćenja i, pre svega, klasne razlike.
Većini onih čije su vize otkazane po dolasku u Australiju uskraćeno je vreme za žalbu i prilika da dobiju savet od advokata. Mnogi od izbeglih lica zbog zamršene procedure odmah odustanu i vraćaju se u svoje matične zemlje, bez obzira na to da li su pobegli od rata ili neke druge humanitarne katastrofe, dok oni koji nisu odmah deportovani ostaju u pritvoru na neodređeno vreme (često godinama). Slučaj Novaka Đokovića je pak razrešen za samo nekoliko dana, nakon čega mu je bilo omogućeno da se nesmetano priprema za turnir, sve dok mu viza nije ponovo ukinuta i kada je deportovan (simbolično) dan pre početka turnira. Ceo proces izveden je krajnje nespretno, uz mnogo nejasnoća i prebacivanja loptice sa jednog nivoa vlasti na drugi, uz par neiznuđenih grešaka sa obe strane.
Što se tiče australijanske javnosti, ona je povodom ove situacije ipak bila donekle podeljena. Bez obzira na to što oštra granična politika Australije obično ima podršku obe velike tamošnje političke opcije, laburisti su ovoga puta kritikovali ponašanje Morisonove vlade. Ipak, gotovo nikakva podeljenost nije se mogla videti u srpskim medijima i među ovdašnjim političkim akterima. U Đokoviću su gotovo svi prigrlili domaću žrtvu novog svetskog poretka koju ugnjetavaju samo zato što je Srbin. I tako je za samo nekoliko dana hotel Park postao novi Ševeningen, a propagandna mašinerija podsetila je na ratnu retoriku devedesetih. Vlasti Srbije hitno su reagovale uoči Božića, tražeći od Australije da odmah prekine maltretiranje Đokovića (koji btw poseduje i diplomatski pasoš, ali na njegovu žalost ne i imunitet).
Naravno, Đoković je u svakom trenutku ove gungule mogao da se okrene i ode (za razliku od njegovih kratkotrajnih sustanara koji nemaju baš toliko izbora), ali je rešio da sačeka odluku o žalbi, provodeći vreme u pritvoru.
Mitomanija
I dok je naš mučenik čamio u pritvoru, u Beogradu se odigravao smehotresni igrokaz u organizaciji porodice Đoković. Sazivane su vanredne konferencije za štampu i organizovani su skupovi podrške za Novaka ispred Narodne Skupštine. Sve ovo dešavalo se u jeku brojnih protesta protiv otvaranja rudnika litijuma od strane multinacionalne kompanije Rio Tinto, čije je jedno od sedišta upravo u Melburnu. Ipak, ovo je bilo prvi put da imamo protestne skupove zbog jednog sportiste.
I u ovom aspektu se uočava sva paradoksalnost ove priče: veliki deo naroda jedne devastirane i osiromašene zemlje ujedinio se oko borbe za prava jednog multimilionera koji svoj porez plaća u Kneževini Monako. Nije ih pokolebalo ni to što se ispostavilo da je Đoković svesno kršio mere izolacije i učestvovao u javnim događajima nakon što je dobio pozitivan test tokom svog decembarskog boravka u Beogradu, što je u Srbiji krivično delo. Đoković je u medijima predstavljen kao borac protiv svetskih elita, bez obzira što je i sam deo iste te mašinerije. Ali ok, nije li se i Trampova predsednička kampanja u oba navrata zasnivala na sličnim osnovama?
Tokom Đokovićevog boravka u pritvoru hotela Park, u Melburnu su se njegove pristalice ─ mahom lokalni stanovnici i stanovnice srpskog porekla ─ okupljale u znak podrške svom idolu, a zabeleženo je i nekoliko manjih incidenata. Na jednoj od konferencija za štampu Srđan Đoković je „muke‟ svog sina uporedio sa Isusovim i pozvao na ujedinjenje tzv. „Trećeg sveta‟, koji je daleko brojniji od „ljudi iz Prvog sveta iliti sa zapada‟, a Novaka je predstavio kao branitelja slobode. Ova mitomanija nije karakteristična samo za porodicu Đoković, kojoj se donekle i može oprostiti subjektivnost. Novaka kao osvetnika za bombardovanje Srbije i sve druge nepravde prema srpskom narodu vidi veliki deo domaćih navijača, dok ga kontroverzni doktor Branimir Nestorović, osnivač udruženja „Vitezovi reda zmaja‟, poredi sa Nikolom Teslom (po kome je Đoković svojevremeno nazvao jednog od svojih kućnih ljubimaca).
Istog dana kada je doneta odluka o deportaciji najboljeg tenisera sveta iz Australije, u Srbiji je održan referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa. U danu koji je prethodio ovom, u drugom Dnevniku RTS-a, redosled najvažnijih vesti je izgledao ovako: 10 minuta o „slučaju Đoković‟, zatim kratko o broju novozaraženih i preminulih od korone, pa tek onda o referendumu. Na dan održavanja referenduma, nakon što je obavio svoju građansku dužnost, predsednik Vučić se pred medijima osvrnuo i na presudu australijskog suda: „Ostavili ste mogućnost za medicinski izuzetak. U skladu sa tim je došao i uradio sve što je trebalo, a onda je usledilo šikaniranje i maltretiranje neviđenih razmera, medijski linč i lov na veštice jer su valjda na Novaku Đokoviću hteli da pokažu kako funkcioniše svetski poredak lova na veštice i kako mogu to da urade protiv svakoga‟, izjavio je Vučić i (u svom maniru) dodao da se već čuo sa Novakom.
Međutim, iako je obavio i svoju dužnost zameranja Đokoviću za to što se nije vakcinisao, jer smatra da bi to doprinelo porastu broja vakcinisanih među mladima, predsednik ipak nije odoleo da se ogreje o vatru novopečenog žrtvenog jagnjeta. S druge strane, Đoković je učvrstio svoj status antivakserske ikone, a ljudi koji ga zdušno podržavaju u ovom stavu mere za suzbijanje korona virusa često označavaju fašističkim, dok svoj status porede s Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Na stranu to što vakcinacija protiv korone još uvek nije obavezna ni u jednoj zemlji, ako se već prave neukusne paralele sa jednim od najvećih i najorganizovanijih zločina u istoriji čovečanstva, onda bi se nevakcinisani ljudi preciznije mogli opisati kao saradnici okupatora, s obzirom na to da se virus najbrže širi, a novi sojevi stvaraju, prevashodno zahvaljujući njima.
Vakcinacija zarad profita
Tu dolazimo do jednog od glavnih problema ove pandemije: praktično sve bogate zemlje je tretiraju kao nacionalnu ili, u najboljem slučaju, regionalnu stvar. Takođe, neke od najmoćnijih država shvatile su pandemiju kao priliku za njihove kompanije da ozbiljno profitiraju, stavljajući ih iznad potreba celog čovečanstva koje je prihvatilo brojne promene u svakodnevnom životu tokom poslednje dve godine, dok korporacije nastavljaju da posluju „po starom‟.
Evropska unija, Velika Britanija i Švajcarska faktički blokiraju globalnu proizvodnju vakcina, bez obzira što su u prilici da omoguće da se nove mRNA vakcine proizvode u kompanijama širom sveta. Naučili su kako da upravljaju pandemijom i nemaju interes da se ona tako brzo završi, dok monopolisti na polju farmacije stiču astronomski profit, stvarajući tako začarani krug bustovanja sa umerenim brojem smrtnih slučajeva, ali isto tako i produžavanjem agonije za većinu populacije, što će samo doprineti porastu broja antivaksera i skeptika.
Jedno od najproblematičnijih pitanja od pojava vakcina protiv Covid-19 svakako je i status ruske vakcine „Sputnik‟, koja nije priznata u mnogim zemljama, pa tako ni u Australiji. Naravno, ovo pitanje nije moglo da zaobiđe ni Australian open, pa je teniserka Natalija Vihljanceva još krajem godine objavila da zbog toga neće moći da učestvuje na turniru i poželela sreću organizatorima i svima koji će igrati. Bez patetisanja, mada je formalno gledano prema njoj učinjena mnogo veća nepravda nego prema nevakcinisanom Novaku. Prema podacima ATP, samo trojica od najboljih sto tenisera nisu vakcinisani, a osim Đokovića medicinsko izuzeće za ulazak u Australiju dobila je i češka dubl igračica Renata Voračova, koja je ušla u zemlju pre Novaka, ali joj je viza ukinuta tek nakon što se digla prašina oko srpskog tenisera. Voračova je odlučila da se ne žali na ovu odluku i napustila je Australiju.
Ono što je takođe bilo primetno tokom cele ove ujdurme jeste prilično uzdržano držanje većine Đokovićevih kolega i koleginica. Nekoliko njih je čak i osudilo Đokovićevo ponašanje, zbog toga što pokušava da izboksuje privilegije na račun svog statusa, čime sve ostale pravi budalama. Nekolicina ga je i podržala, uglavnom stariji igrači pri kraju karijere, kao i australijski skandal majstor Nik Kirjos, koji se ranije isticao negativnim komentarima na račun Novakovog ponašanja. Oglasila se i japanska teniserka Naomi Osaka, koja će u Australiji braniti titulu u ženskoj konkurenciji. Ona je dala vrlo odmerenu izjavu, sličnu onoj koju je Đoković dao kada je on nju podržao prošle godine kada se Naomi povukla sa Roland Garosa.
Kakva će biti Đokovićeva sudbina na ostalim turnirima još uvek nije izvesno. ATP se nije previše oglašavao u prethodnim danima, kao da su samo čekali da se sve što pre završi, a poznato je da je Đoković u tihom ratu sa ovom asocijacijom već duže od godinu dana, tačnije od kada je sa kanadskim teniserom Vasekom Pospišilom najavio osnivanje nove „Asocijacije profesionalnih tenisera‟ (svojevrsnog sindikata) koja bi se bavila ATP propisima, raspodelom zarade na turnirima, disciplinskim merama, zdravstvenim osiguranjem i penzionim fondom igrača.
U svakom slučaju, Netflix je već najavio snimanje dokumentarne serije o „Novakovim mukama‟ u Australiji, ali čini se da njegova agonija nije ni blizu kraja. Ubrzo sledi američka turneja sa dva Masters turnira iz serije 1000, a ulazak u SAD deluje kao nemoguća misija za Đokovića.
Ili prisustvujemo najbizarnijem mogućem kraju jedne od najblistavijih teniskih karijera, ili će se Đoković jednostavno vakcinisati i konačno izaći iz uloge žrtve, a i mi zajedno sa njim. Slično važi i za najveće svetske sile, ili će nastaviti da izvlače profite iz jedne od najvećih pandemija u istoriji, ili će barem pokušati da izađu iz nje, a i mi zajedno sa njima.
