„Dan crvenih knjiga“ je vid otpora neofašističkim pojavama na globalnom nivou i podrška autorima i izdavačima leve literature koji su sve češće pod pretnjama i napadima širom sveta.
Inicijativa za obeležavanje svetskog dana leve literature, 21. februara, na dan kada je izašlo prvo izdanje Komunističkog manifesta, je potekla iz indijske izdavačke kuće LeftWorld Books.
Inicijatori „Dana crvenih knjiga“ su pozvali na obeležavanje ovog dana javnim čitanjem Komunističkog manifesta ili druge leve literature na različitim jezicima. Pored niza javnih događaja širom Indije, ove godine će biti organizovano i nekoliko javnih čitanja u Evropi, Americi, Africi i drugim delovima Azije. Svako može da se prijavi za organizovanje javnog događaja u okviru „Dana crvenih knjiga“, a osim toga bilo ko može i individualno da doprinese eventualnim postavljanjem foto i video materijala na društvene mreže uz korišćenje taga #redbooksday.
U mnogim zemljama u svetu na vlasti su desničarski režimi dok sve prisutniji neofašistički pokreti zauzimaju sve više prostora i otvoreno sprovode svoje akcije uperene protiv migranata, radničkog pokreta, žena i svih drugih grupa koje se ne uklapaju u njihovu viziju sveta ili koje predstavljaju pretnju održavanju neoliberalne paradigme. Na meti ovih grupa su sve češće i autori i izdavači leve literature kao i aktivisti i aktiviskinje levih organizacija i partija.
Jedan od nastradalih je i Govind Pansare, indijski autor čije knjige je izdavao LeftWorld Books, koji je ubijen 2015. godine.
Novinar i glavni urednik LeftWorld Books-a Vijay Prashad je u svom autorskom tekstu pojasnio razloge za pokretanje „Dana crvenih knjiga“:
Ubistvo Pansarea je samo jedno od mnogih ubistava levih autora, i naravno levih aktivista. Na primer, u Kolumbiji je tokom prošlog meseca svakog dana ubijen neki levi aktivista. Dešavaju se napadi na knjižare a izdavači se suočavaju sa pretnjama. Nijedna zemlja nije imuna na ovo. Ovo se dešavalo i u Sjedinjenim Američkim Državama, u Britaniji, kao i u Indiji i Brazilu. Ne radi se samo o jačanju desničarskih falangi koje sprovode ovo nasilje, već i o širenju mračnjačkih i iracionalnih stavova. Rast neofašističkih političara i partija daje vetar u leđa smeću koje će u ruke uzeti pištolje i palice kako bi napali i ubili ljude poput Pansarea.
Odavanje počasti poginulim drugaricama i drugovima ili sećanje na dan izlaska Komunističkog manifesta nisu jedini razlozi za glasno čitanje leve literature danas. Živimo u vremenu u kojem su klasne razlike veoma izražene, jaz između bogatih i siromašnih nikad nije bio veći, a generacijama koje su danas društveno aktivne pojmovi kao što su socijalna sigurnost, siguran posao i životna perspektiva predstavljaju puste snove. Leva literatura predstavlja alat za razumevanje ovakvog sveta i njegovo prevazilaženje i zato je aktuelna i više nego što je to bila pre dva veka.
Dvadeset dvoje ljudi poseduje više bogatstva nego sve žene u Arfrici. To je svet u kojem živimo. Takav svet je neprihvatljiv. Morate biti kamenog srca da vas ne pogađa naša realnost, i kašu umesto mozga da ne poželite mogućnost promene. To je nada koju pruža Manifest i primeri kakav je Pansare. Vidimo se na Danu crvenih knjiga!“, zaključuje Prashad.
M.M.
