Deveti dan zaredom u Beogradu je održano masovno protestno okupljanje.
Današnji protestni dan protekao je u znaku isticanja savezništva i solidarnosti između studenata i radnika čiji je socijalno-ekonomski položaj poslednjih godina veoma stradao pod teretom privatizacija i mera štednji.
Protestu su se danas pridružili radnici i radnice IMT-a, dok su se u koloni mogle videti zastave nekoliko sindikalnih organizacija. Govor je održao predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović, a podrška je iskazana štrajku radnika fabrike „Goša“ u Smederevskoj Palanci i radnica „Fori tekstil“ u Kragujevcu.
Transparenti istaknuti na čelu protestne kolone su nosili iste poruke: „Radnik nije rob“, „Ni Vučić, ni DOS, već radni narod“ i „Svi smo mi IMT“. Poruka današnjeg protesta je istaknuta i skandiranjem „Studenti, radnici, zajedno smo najjači“.
Isticanjem socijalno-ekonomskih zahteva demonstranti ukazuju na probleme koje pogađaju veliku većinu društva te na nužnost solidarnosti između različitih društvenih grupa. U pozivu na današnji protest naglašeno je da bez ekonomskih zahteva nije moguće boriti se protiv vlasti dok je juče u Novom Sadu Studentski pokret svojim zahtevima za ukidanjem mera štednje dodao i zahtev za hitnom izmenom Zakona o radu i zaštitu životnog standarda.
Tokom šetnje demonstranti u Beogradu su se zaustavili ispred zgrade RTS, skandiranjem uputili kritiku javnom servisu zbog neadekvatnog izveštavanja o protestima a zatim i održali minut ćutanja povodom godišnjice smrti Slavka Čuruvije. U Novom Sadu minut ćutanja je održan ispred sedišta RTV, a sudenti su poručili da će istrajati u borbi za slobodu medija.
O vezi ekonomskih zahteva tekućih protesta i medijske slobode piše Marko Miletić, kourednik portala Mašina:
Važan momenat ovog protestnog dana je Otvoreno pismo kojim su se članovi sindikata „Nezavisnost“ iz Radio televizije Srbije obratili javnosti i rukovodstvu te medijske kuće.
Medijski radnici koji su potpisali ovo saopštenje smatraju da je „sraman način izveštavanja Televizije Beograd o aktuelnim studentskim i građanskim protestima i zahtevaju da se poštuju profesionalni i etički kodeksi, kao i zakonom predviđene obaveze Javnog servisa na nepristrasno, objektivno i istinito izveštavanje.“ Ovakvim stavom oni su pokazali i razumevanje spram nezadovoljstva koje građani iskazuju prema medijskom izveštavanju kako o protestima tako i tokom nedavnog izbornog ciklusa.
Iako su na meti demonstranata i privatni mediji, očekivanja od javnog servisa su s pravom veća. Tako je sedište RTS-a u Beogradu tokom prethodnih dana redovno bila lokacija koju je posećivala protestna povorka.
Iako nisu jedini, najznačajniji razlozi koji stoje iza neadekvatnog i prema vlasti servilnog izveštavanja o aktuelnim uličnim dešavanjima su oni ekonomske prirode. Mediji i oni koji u njima rade nisu imuni na uticaje ekonomskih i političkih dešavanja poslednjih decenija. Međutim, ako govorimo o periodu od poslednjih nekoliko godina, osim izmena u radnom zakonodavstvu na pitanje medijskih sloboda je presudno uticao set medijskih zakona donet 2014. godine. Tim zakonskim odredbama je javno vlasništvo u medijima gotovo zabranjeno, pa je tako i upitno da li je moguće govoriti o bilo kakvoj medijskoj slobodi.
Na to se naslanja kontrola nad medijima koja proizilazi iz tržišnih uslova poslovanja s čime su suočeni svi mediji. Tako veliki oglašivači (često javne ili privatne firme pod kontrolom vladajuće elite) ili pak marketinške agencije od kojih mediji zavise mogu uticati i na sadržaj medija.
Novinari RTS-a koji su se danas obratili javnosti su iz radničke perspektive izneli neke od važnih tačaka ove medijske ekonomije i njene veze sa slobodom medija. Tako oni zahtevaju: „Vraćanje 10% otetog od zarada zaposlenih u RTS, potpuno protivzakonito, bez ikakvog pravnog osnova“. Kao i „Sklapanje ugovora na neodređeno vreme sa svih 372 honoraraca koji u RTS-u rade više godina bez ikakve zaštite iz radnog odnosa“.
Upravo ovaj zahtev najviše korespondira sa aktuelnim protestima koji u najvećoj meri pokreću mladi ljudi. Poverilac „Nezavisnosti“ u RTS-u, Dragan Milanović Pilac je za Mašinu povodom ovoga rekao:
Ako mlade ljude držite toliko dugo na ugovorima na određeno, na lizing, to znači da su oni bez ikakvih radnih prava. Time te ljude još od početka njihovog radnog angažovanja u stvari učite da ćute. Tako ćete iškolovati veoma loše novinare. Za takve novinare autocenzura postaje glavni adut prilikom zapošljavanja.
Time što ne želi da ih zaposli za stalno RTS eliminiše mlade, čime se dovodi u pitanje i razvoj javnog servisa, smatra Milanović. I zaključuje da „Zato mladi danas i protestuju.“
Saopštenjem kojim podržavaju zahteve aktuelnih protesta danas su se oglasila i novinarska i medijska udruženja i organizacije. U zaključku ovog pisma potpisnici se „zahvaljuju građanima koji su ustali u odbranu onoga što im pripada, a to su institucije koje, uvek i pre svega, treba da budu vođene javnim interesom.“.
Vezu socijalnih zahteva protesta, materijalnog položaja novinara i posledica po adekvatno izveštavanje za Mašinu je prokomentarisao Željko Bodrožić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije:
Mnoge naše kolege su nažalost prinuđene da rade pod nemogućim uslovima, ne samo za minimalnu platu, već i za bedni honorar. Tako je već godinama a kriterijumi se samo spuštaju. Već dugo su ne samo novinari, već i svi drugi radnici, obespravljeni. Moramo da se podignemo i štrajkujemo.
Što se tiče protesta, Bodrožić se nada „da je to neki znak kako su ljudi malo podigli glavu“ kao i „da će nastaviti da se organizuju kako bi učinili nešto za sebe.“
Rešavanje problema informisanja, odnosno ostvarivanje mogućnosti za informisanje koje će biti u javnom interesu, se velikim delom krije u rešavanju socijalnih i materijalnih problema medijskih radnika. Demonstranti su danas dobili solidarnu podršku medijskih radnika i radnica koju im treba uzvratiti nastavkom borbe za slobodu medija i sa njom povezana radna i socijalna prava novinara.
