Nakon što je Gradska komisija za spomenike nazive ulica i trgova odbila prvobitnu inicijativu aktuelnog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću podigne na Terazijskog česmi, nova inicijativa kao sastavni deo ima i alternativnu lokaciju – Ušće, u blizini Muzeja savremene umetnosti, o čemu smo više pisali na Mašini.
Saglasnost za podizanje spomenika stigla je za samo dva radna dana i od Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ništa protiv nema ni Urbanistički zavod Beograda, ali ni gradsko zelenilo.
Vesna Marjanović, generalna sektretarka panevropske federacije Evropa Nostra, za Mašinu ističe da najava gradonačelnika Beograda svakako izaziva zabrinutost, naročito jer je u pitanju prostor izgrađen nakon Drugog svetskog rata u socijalističkoj Jugoslaviji, od izuzetnog urbanog, pejzažnog i simboličkog značaja za glavni grad.
„Ovakva inicijativa, umesto da doprinosi društvenoj koheziji i otvara prostor za inkluzivno sećanje, rizikuje da dodatno produbi podele u društvu i da isprovocira nove ideološke sukobe oko pitanja iz prošlosti koje nažalost nije društveno premošćeno“, smatra Marjanović.
Kako generalna sekretarka Evropa Nostre dodaje, Ušće, kao jedan od najvažnijih javnih prostora Beograda, zaslužuje pažljivo i dugoročno planiranje u interesu svih građana.
Uklanjanje i zanemarivanje kulture sećanja
„Poslednjih godina svedoci smo fragmentisanih i ad hoc intervencija koje oblikuju ovu oblast bez šire javne rasprave i bez strateške vizije razvoja prostora. Planovi za Ušće uključuju megalomanske projekte, politički motivisane spomenike i komercijalne sadržaje, čime se zanemaruje njegova uloga kao mesta susreta, kulture i kulture sećanja“, za Mašinu navodi Marjanović.
Kako je za Mašinu ranije izjavio Branislav Dimitrijević, odbornik Zeleno-levog Fronta u Skupštini Beograda i član Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova – dok se u istom delu grada mesto logora Staro Sajmiše sve više uklanja iz sećanja, namerava se podići spomenik koje to sećanje ne samo briše nego se implantira novo i lažno sećanje. „To više nije samo džentrifikacija nego i feudalizacija javnog prostora. Spomenici služe za markiranje tog feuda“, naveo je Dimitrijević.
„U tom smislu, predlog o postavljanju spomenika istorijskoj ličnosti oko koje ne postoji konsenzus u društvu – i to bez ikakve prethodne javne rasprave, mišljenja konzervatora i istoričara dodatno potvrđuje zabrinjavajući trend instrumentalizacije javnog prostora u političke svrhe i potpuno je neprihvatljivo. Uloga memorijalnih praksi u javnom prostoru mora biti zasnovana na dijalogu, znanju, činjenicama a ne na provociranju i nametanju jednostranog i površnog pogleda na prošlost“, ističe generalna sekretarka Evropa Nostre.
A.G.A.
