Dvostruko više ljudi u Srbiji bilo je depresivno tokom pandemije

Nacionalno istraživanje duševnog zdravlja u vezi sa epidemijom Covid-19 pokazuje da je tokom pandemije u Srbiji 5,7% stanovništva bilo depresivno, što je skok od 2-3% u odnosu na pre-pandemijski period.

Čak 80.000 ljudi više nego ranije prijavilo je depresivne smetnje stručnjacima koji su učestvovali u interdisciplinarnom projektu „Cov2Soul“ koji je od juna do oktobra 2021. sproveo Medicinski fakultet u Beogradu u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Blagu do teške depresivnosti je tada prijavila svaka osamnaesta osoba u Srbiji.

Nacionalno istraživanje duševnog zdravlja u vezi sa pandemijom Covid-19 obuhvatilo je 1.200 ljudi starosti od 18-65 godina iz 16 opština. Dokumentovalo je učestalost stresa u vreme pandemije, kovid stres sindroma, usamljenosti, psihijatrijskih poremećaja, kao i lične utiske ispitanika o pandemiji i sklonost teorijama zavere.

Rast udela depresivnih u Srbiji donekle se uklapa u do sada objavljenu evropsku statistiku: učestalost depresije se duplirala u Velikoj Britaniji (na 13%), Austriji (na 18-21%) i drugim zemljama. Sa druge strane, iznenađuje podatak da je učestalost depresivnosti u zemljama EU i pre i tokom pandemije bila veća nego kod nas, 6,6%. Istraživači komentarišu da razloge za to tek treba utvrditi.

Pandemija je najviše ugrozila psihičko zdravlje žena, mlađe populacije i stanovništva koje na socijalno-ekonomskoj lestvici sebe ocenjuje bolje. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Knežević je na tematskoj tribini „Na kafi sa psihologom“, održanoj šestog aprila u Dorćol placu u Beogradu, dodao da je istraživanje rađeno u februaru 2022. pokazalo da se stepen depresivnosti u međuvremenu smanjio.

Kada je reč o stresnim događajima, 27% ispitanika je prijavilo stres uzrokovan patnjom zbog bližnjih, oko 22% je stres u vezi sa poslom ili finansijama, stres uzrokovan ličnim problemima oko 13% odsto ispitanika, a partnerskim 5%. Visoko izražen je strah od socioekonomskih posledica pandemije, rečeno je na pomenutoj tribini, kako izveštava Danas. Istraživanje je dokumentovalo i kovid-stres sindrom, koji obuhvata brige i strahove u vezi sa zarazom i njenim posledicama, a utvrdilo je i da se više od polovine stanovništva u nekoj meri se slaže sa teorijama zavere.

Na tribini je navedena i procena da bi 0.3% stanovništa trebalo da se leči od nekog psihičkog poremećaja, što se takođe uklapa u statistiku u razvijenim zemljama. Istovremeno je skrenuta pažnja na to da nema podataka o tome kolika su u Srbiji budžetska izdvajanja na mentalno zdravlje, ali da se može pretpostaviti da su nedovoljna, te da je poznato da je stručnjaka za mentalno zdravlje kod nas i do deset puta manje nego u razvijenim zemljama poput Norveške.  

Kako se navodi na onlajn stranici projekta, postoji mnogo pretpostavki, ali malo dokaza o tome kako je pandemija uticala na duševno zdravlje stanovništva Srbije, što je stručnjake motivisalo da ovu temu istraže. Istraživači naglašavaju da temeljna analiza efekata pandemije na psihičko zdravlje tek sledi, te da se finalni  rezultati projekta CoV2Soul.rs o učestalosti psihijatrijskih poremećaja u opštoj populaciji Republike Srbije, o jačini kovid-stres sindroma, o zdravlju uopšte, o upotrebi lekova za smirenje, o usamljenosti, o uverenjima oko nastanka i širenja pandemije, o dobrim i lošim stranama aktuelne situacije, kvalitetu života, o vezi sa strukturom ličnosti i drugim povezanim fenomenima mogu  očekivati u prvoj polovini 2022. godine.

I.K.

Prethodni članak

Medicinske sestre na Kosovu protestovale zbog loših uslova rada

CRTA: Izrazito loše organizovani izbori

Sledeći članak