Petina ljudi u EU je siromašno. Po podacima Eurostata, 95 od 450 miliona ljudi u Evropskoj uniji živi u siromaštvu.
Statistike pokazuju i da su siromaštvo i rastući troškovi života glavni uzroci beskućništva, koje je značajno poraslo u poslednjih deset godina. Po novim procenama, gotovo milion, odnosno čak 895.000 osoba u EU živi u situaciji beskućništva, piše portal Social Europe.
Kako za ovaj list naglašava Kejt Holman, u situaciji beskućništva se nalaze ljudi iz sve različitijih društvenih grupa. Bez krova nad glavom su često sredovečni muškarci, izbeglice i bivši prestupnici ili osobe sa bolestima zavisnosti – oni koji predstavljaju stereotip „beskućnika“ – ali i mladi, žene koje su trpele nasilje u svom domu, osobe sa mentalnim problemima.
Pre samo tri godine, 2021, EU se Lisabonskom deklaracijom „zarekla“ da će do 2030. beskućništvo sasvim iskoreniti, piše Holman za Social Europe. Kako komentariše, malo država članica je u tom pogledu ostvarilo napredak iako je prema članu 25. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima stanovanje je priznato kao ljudsko pravo.
Siromaštvo je ključ beskućništva, ali sama borba protiv siromaštva ne može okončati beskućništvo
Holman konstatuje da su politike izvlačenja ljudi iz siromaštva, glavnog uzroka beskućništva, u EU zatajile. Ona apostrofira da nikada nije postignut cilj Evropske komisije da do 2020. od siromaštva spase 20 od onih pomenutih gotovo sto miliona ljudi. EU je proglasila novi plan, da do 2030. iz siromaštva izvuče barem 15 miliona ljudi, ali nije na dobrom putu da ga ispuni. (Kako ste mogli da čitate na našem portalu – naoružavanje je ipak prioritet.)
No, iako je siromaštvo glavni faktor rizika za dospevanje u situaciju beskućništva, sama borba protiv siromaštva (čak i kad bi bila učinkovita) ne može okončati beskućništvo. Naime, nedostatak krova nad glavom ide u paketu sa nizom psihosocijalnih problema. Zato je osobama u situaciji beskućništva nije dovoljno ni obezbediti sredstva (čak ni ona koja bi ih, da su ih imali na vreme, možda spasila od gubitka krova nad glavom); potrebno je obezbediti njihovu fizičku, mentalnu i društvenu rehabilitaciju.
The Person First
Kao primer pristupa šireg obuhvata na portalu Social Europe navode projekat The Person First („Stavimo osobu na prvo mesto“). U pitanju je istraživački projekat EU Erazmus+ pokrenut 2022, koji ima za cilj novi, efikasniji pristup u borbi protiv beskućništva, „prelazeći sa puke materijalne pomoći na promovisanje učešća i uključivanja u društvo“. Projekat „Stavimo osobu na prvo mesto“ koordinira mreža SMES Evropa sa partnerima u devet zemalja.
Jedan od ciljeva projekta je bio da utvrdi koje su prepreke sa kojima se ljudi u situaciji beskućništva susreću, a zbog kojih ne mogu da dobiju smeštaj u nekom od specijalizovanih skloništa. U te svrhe je ispitano 65 objekata u EU.
„Pravila i propisi često isključuju parove, decu, kućne ljubimce, migrante bez dokumenata i korisnike alkohola i drugih droga. Neki od njih mogu biti razumljivi, da bi zaštitili druge stanovnike, ali postoje i drugi faktori odvraćanja: rizik od nasilja, krađe, buke, nedostatka privatnosti i ličnih tenzija“, navodi Social Europe. Kako Holman komentariše, umesto što odvraćaju ljude u nevolji, skloništa bi trebalo da budu mesta dobrodošlice, koja ne samo da nude krevet za noć, već i promovišu rehabilitaciju.
Projekat The Person First je rezultirao nizom preporuka koje su u aprilu predstavljene u Evropskom parlamentu. Jedna od preporuka je da se obustavi kriminalizovanje beskućništva.
Nedostatak podrške mentalnom zdravlju osoba u situaciji beskućništva
Istraživanja pokazuju da 60 odsto beskućnika ima problema sa mentalnim zdravljem, u skladu sa tim što su osobe bez krova nad glavom izložene traumatskim iskustvima. Istraživači naglašavaju da je podjednako veliki i nedostatak podrške za mentalno zdravlje. Jedan od najupadljivijih primera za to su izbeglički kampovi poput onih u Grčkoj.
Izbeglice su istovremeno i oni koji često nemaju prava na stambenu podršku usled nedostatka dokumenata. „Dakle, 70 odsto onih kojima su potrebne hitne službe – njihova jedina alternativa – su migranti, a od ovih četiri petine nemaju papire“, navodi Holman.
The Person First projekat zato poziva da se zakonsko pravo na privremeno sklonište za migrante bez dokumenata upiše u novi pakt EU o migraciji i azilu, piše Social Europe (dodajući da je ovaj dokument predmet oštre kritike civilnog društva zbog nepoštovanje ljudskih prava).
Social Europe zaključuje da je potrebno da EU radikalno preispita svoje ekonomske i socijalne modele i osnovne uzroka siromaštva. „Sadašnji sistem održava nejednakost i sprečava ljude — čak i sa poslom — da izađu iz siromaštva, čime se perpetuira ciklus krivice, srama i lošeg mentalnog zdravlja“, zaključuje Holman.
I.K.
