U 2024. godini, stopa teške materijalne i socijalne deprivacije među mladima (uzrasta 15-29 godina) u EU bila je 5,8 odsto. Stopa je bila nešto niža u poređenju sa ukupnim stanovništvom, koja iznosi 6,4 odsto.
Zvanični podaci EU pokazuju da mladi ljudi ostaju u siromaštvu zbog niskih plata, uprkos tome što rade jednako naporno kao i svi ostali, upozorava Evropska konfederacija sindikata. To stavlja odgovornost na političare da preduzmu mere kako bi sprečili da se mladi ljudi koriste kao jeftina ili čak besplatna radna snaga, navode iz ovog sindikata.
Najveći udeo mladih koji su se suočili sa teškom materijalnom i socijalnom deprivacijom zabeležen je u Bugarskoj (17,2%), Rumuniji (14,7%) i Grčkoj (14,4%). Nasuprot tome, stopa je bila ispod 3,0% u 10 zemalja EU: Hrvatskoj, Sloveniji, Poljskoj, Estoniji, Luksemburgu, Češkoj, Letoniji, Kipru, Irskoj i Portugalu.
Šta je materijalna deprivacija
Stopa teške materijalne i socijalne deprivacije je indikator koji pokazuje nedostatak neophodnih sredstava za adekvatan život. Ovaj indikator pravi razliku između pojedinaca koji ne mogu sebi da priušte određeno dobro, uslugu ili društvene aktivnosti. Definiše se kao udeo stanovništva koji doživljava prisilni nedostatak najmanje 7 od 13 stavki po kojima se meri stepen deprivacije.
U stavke kojima se meri deprivacija prema ovoj skali spadaju od posedovanje dva para odgovarajućih cipela, odeće do imanja internet konekcije ili posedovanja novca za redovno bavljenje slobodnim aktivnostima. Kada su u pitanju sredstva za domaćinstvo, deprivacija se meri prema sredstvima koja su na raspolaganju za neočekivane troškove, plaćanje jednonedeljnog godišnjeg odmora van kuće, grejanja, ali i obrok sa mesom, ribom svakog drugog dana.
Prema Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, materijalna deprivacija i finansijsko siromaštvo su koncepti koji treba da ukažu na različite aspekte uslova života pojedinaca i domaćinstava.
„Dok se finansijsko siromaštvo (siromaštvo prema dohotku) zasniva na nedostatku finansijskih sredstava koja treba da omoguće pojedincima zadovoljavanje svojih potreba (koje se smatraju osnovnim u društvu u kom žive), materijalna deprivacija se odnosi na stvaran položaj koji je pojedinac uspeo da dostigne (mogućnost obezbeđivanja dobara i usluga koje se smatraju neophodnim za kvalitetan život).“
Pojedinac je materijalno depriviran, navodi se, ukoliko ne može da priušti najmanje tri od devet predviđenih stavki, izrazito je materijalno depriviran ukoliko ne može da priušti najmanje četiri stavke, a ekstremno je depriviran ukoliko sebi ne može da priušti pet i više stavki.
Materijalna deprivacija se procenjuje u zavisnosti od toga da li pojedinac ili pojedinka živi u domaćinstvu koje može da priušti stavke kao što su adekvatno zagrevanje stana, podmirivanje neočekivanog troška u iznosu od 10.000 dinara, obrok od mesa ili ribe svaki drugi dan, redovno plaćanje rente, rate za stan ili drugog kredita itd.
U Srbiji deprivacija ima drugačiji oblik
Kako se navodi na sajtu Inicijative A11, organizacije koja se bavi ekonomskim i socijalnim pravima, „siromaštvo je u našem društvu toliko normalizovano da je vidljivo na svakom koraku – od ucenjivanja siromašnih, ali i zaposlenih kojima se preti da će ostati i bez korice hleba ako se pobune, preko stava da je plata od 1.000 evra dovoljna za dostojanstven život.“
Milica Lupšor iz Roze je na Majskim susretima u organizaciji A11 podsetila da je minimalac u Srbiji 52.000 dinara, a prosečna zarada za januar nešto više od 107.000.
„Kako je moguće dostojanstveno živeti kad 40 odsto tog iznosa porodice troše samo na hranu? Roza puno govori o konceptu plate za život, odnosno o izračunatom iznosu od 144.457 dinara za porodicu i zadovoljenje njenih osnovnih mesečnih potreba, bez ikakvih luksuza. Ovaj iznos plate za život je iz 2023. godine i pitanje je koliko će iznositi kad se ponovo obračuna, u ovim uslovima“, rekla je Lupšor.
Sindikat Sloga je u oktobru prošle godine naveo da u Srbiji oko 800.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, a svaki peti prima novčanu socijalnu pomoć.
I.M.
