Mentalne tegobe su odgovorne za trećinu vremena koje građani bogatih evropskih zemalja provedu zdravstveno opterećeni (disability-affected life years), skreće pažnju portal Social Europe. To je gotovo dvostruko više vremena koje Evropljani izgube bolujući od raka (17.1%) i kardiovaskularnih bolesti (16%). U periodu pre pandemije od mentalnih bolesti je bolovalo čak 84 miliona ljudi u Evropskoj uniji.
Mental Health Europe, organizacija koja umrežava stručnjake za mentalno zdravlje širom kontinenta, upozorava da je svaki peti adolescent u Evropi iskusio barem neku vrstu mentalnih tegoba, te da je životni vek onih sa teškim tegobama kraći za između deset i dvadeset pet godina.
Kako navodi Social Europe, dvadesetak evropskih zemalja je u godinama za nama preduzelo korake ka usavršavanju legislative i regulative koja se tiče mentalnog zdravlja. Ovo pitanje je u proteklom periodu nekoliko puta iznošeno i pred Evropski parlament. Godine 2019. Savet Ministara je urgirao da se oformi sveobuhvatna evropska strategija za mentalno zdravlje, a isto je u odluci povodom formiranja strategija evropskog zdravstva za oporavak od pandemijske krize zahtevao i Evropski Parlament. Ipak, kako je grupa evropskih parlamentaraca upozorila 2021., nije načinjen zadovoljavajući progres u ovoj oblasti.
Stručne organizacije upozoravaju na to da su pandemija i prateća globalna recesija nesumnjivo uticale na to da se broj obolelih poveća, a njihove tegobe pogoršaju. Tako izveštaj Evropske Komisije Health at a Glance Europe iz decembra 2020. godine beleži rast stresa, anksioznosti i depresije, a u najrizičnije grupe smešta mlade i građane sa nižim primanjima.
Podsetimo, Društvo psihologa Srbije je nedavno upozorilo da je situacija u našoj zemlji alarmantna. Oni su tom prilikom izrazili „svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana“, navodeći da o tome svedoče brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.
Stručne organizacije upozoravaju na to da su neophodne odlučnije mere, nacionalne i međunarodne strategije za prevenciju i lečenje mentalnih tegoba.
I.K.
