U decembru prošle godine Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja je formiralo radnu grupu sa zaduženjem da radi na Nacrtu izmena i dopuna Zakona o sezonskom radu sa namerom da se dejstvo ovog zakona, koji se od 2018. primenjuje u oblasti poljoprivrede, proširi na druge delatnosti, kao što su građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam, kućni poslovi, izneo je u uvodu moderator tribine, kourednik portala Mašina, Marko Miletić.
Nesuglasice oko radne verzije ovog nacrta dovele su do toga da se odustane od izmena zakona o sezonskom radu i uđe u proces donošenja novog, koji bi se zvao Zakon o radnom angažovanju na određenim poslovima u skladu sa povećanim potrebama poslodavca, čiji je nacrt pre dve nedelje predstavljen proširenoj radnoj grupi.
Dok Ministarstvo rada i predstavnici poslodavaca zastupaju stav da bi donošenje ovog zakona olakšalo rad poslodavcima i doprinelo tome da veći broj radnika ostvari sigurnost po pitanju zasnivanja radnog odnosa, sindikati i stručnjaci za radno pravo kritikuju radni nacrt kao legalizaciju rada na crno.
O ovoj temi juče su u Domu omladine u Beogradu razgovarali Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Aleksandra Lakić iz Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko, Danilo Ćurčić iz A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a i Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja. Tribinu su organizovali Kontekst kolektiv i portal Mašina.
Učesnici tribine su ispoljili saglasnost u tome da je dijalog sa svim akterima o novim zakonskim rešenjima dobrodošao. Njihovi stavovi o radnoj verziji nacrta se, međutim, veoma razlikuju.
Duško Vuković je konstatovao da rešenja iz nacrta izlažu radnike dodatnoj nesigurnosti u okolnostima kada ni inspekcija rada ni sudstvo ne štite radnike dovoljno.
Kritikujući tako predlog da se zaposleni o angažovanju i promenama radnih uslova obaveštavaju elektronskim putem, on je ocenio da se angažovana lica time stavljaju u položaj objekta koji ne može da iskaže volju da li je saglasan sa predočenim uslovima ili ne. Zato se založio za to da se uz elektronsko obaveštavanje zadrži klasična forma ugovora o radu u fizičkom obliku.
Vuković je potvrdio da će Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviti da učestvuje u radnoj grupi za izradu novog predloga zakona i da se argumentima bori za interes radnika:
„Sindikati i radnici nemaju argument moći koji imaju poslodavci i država, ali imaju moć argumenata. Konstruktivni smo, i kao zastupnik radnika, uveren sam da će deo predloga sindikata biti prihvaćen.”
Darija Kisić-Tepavčević je konstatovala da verzija zakona za javnu raspravu još ne postoji, pa se ne može ni kritikovati.
Referišući na naslov tribine, Kisić Tepavčević je prokomentarisala da ne možemo svi postati sezonci jer zbog izmena na tržištu rada sezonskih poslova više i nema.
Istovremeno, ipak, postaje neophodno definisati šta je povećani obim posla pod kakvim okolnostima poslodavac može da angažuje radnike, što država pokušava da uradi kroz novi zakon.
Ministarstvo prilikom izrade nacrta ima u vidu interese oko četvrtine miliona građana koji primaju socijalnu pomoć, koji uglavnom rade na crno da ne bi gubili dodatak koji dobijaju na osnovu nezaposlenosti, rekla je Kisić Tepavčević.
Kisić Tepavčević je iznela tezu da iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja neće izaći nijedan zakon koji nije u interesu radnika, te da će Ministarstvo uvažiti sve predloge koji su smisleni, a u okvirima važeće legislative.
Deo civilnog društva i stručnjaci za radna prava su u proteklom periodu, međutim, kritikovali sporni nacrt upravo kao deo rasparčanog radnog zakonodavstva koji stvara institucionalizovani okvir fleksibilnih i prekarnih radnih odnosa.
„Mi o ovom zakonu govorimo kao o jednom od zakona kojima se radni odnosi fragmentišu u različite oblike angažovanja, što služi tome da se umanji dostignuti stepen radnih prava u Srbiji“, smatra Danilo Ćurčić iz A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Ćurčić se zapitao zašto nije bilo poziva za učešće u radnim grupama o nacrtu zakona, smatrajući da u njima treba da učestvuje zainteresovana javnost, nevladine i stručne organizacije i akademska zajednica. Upravo to što je radna verzija nacrta nepoznata javnosti, odnosno to što je dobar deo javnosti isključen iz rada na nacrtu, Ćurčić je istakao kao sporno:
„Kako da vršite dijalog sa nekim ko neće da vam kaže kakva je zakonska odredba trenutno u pripremi?“
Ćurčić se nadovezao na Vukovićevu kritiku usmenog obaveštenja o uslovima rada koja je izneta na početku tribine, konstatujući da je u pitanju rešenje koje se kosi sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Predstavnik inicijative A11 smatra da će novi zakon onemogućiti mnoge građane da dođu do stalnog zaposlenja jer će omogućiti poslodavcima da ih još lakše nego ranije angažuju privremeno.
Aleksandra Lakić iz Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko smatra da proširenje dejstva Zakona o sezonskom radu isključivo ide na ruku poslodavaca, a da je štetno za radnike jer će dovesti do pojednostavljenja angažmana i pojeftinjenja rada. Ona je podsetila da je zbog toga desetak organizacija civilnog društva zajedno sa sindikatima i političkim partijama pisalo zajedničko saopštenje u kom su izneli ono što smatraju za najproblematičnija mesta predloga nacrta zakona.
Lakić je naglasila da je jedan od osnovnih problema to što je za sada čitav proces rada na zakonu netransparentan i što se građani i organizacije civilnog društva o svemu obaveštavaju isključivo iz medija.
Po oceni pomenute grupe organizacija novi zakon stavlja radnike u nesiguran režim radnog odnosa ukidajući im niz prava koja su inače garantovana Zakonom o radu, uključujući pravo na odmor u toku radnog dana, radne nedelje i godišnji odmor, pravo na plaćeno bolovanje i plaćeno odsustvo:
„Stepen zaštite ovih radnika od otkaza će biti mnogo niži od onog koji imaju radnici u radnom odnosu, a oni neće imati pravo ni na to da utiču na cenu i uslove rada. Oni će moći da rade i do 12 sati bez da im bude plaćena naknada za prekovremeni rad.
Angažovani po osnovu odredbi novog zakona imaće, po njenim rečima, i niži stepen socijalne i zdravstvene zaštite. Ukupno uzev, kako je rekla Lakić, oni će proizvoditi mnogo više vrednosti nego što poslodavac u njih ulaže.
Lakić je skrenula pažnju na to da po oceni NALED-a oko 40% sezonskih radnika dolazi iz statusa dugoročne nezaposlenosti, te po tom osnovu za njih nije relevantna mogućnost da istovremeno sa angažmanom primaju i socijalnu pomoć.
„Mislim da ovaj problem treba sagledati u širem društveno-političkom kontekstu u kom živimo, a koji podrazumeva situaciju u kojoj imamo državu koja je izuzetno neprijateljski nastrojena prema radnicima i koja socijalnu i radnu regulativu decenijama prilagođava potrebama poslodavaca kroz uvođenje novih i fleksibilnih oblika rada i kroz sužavanje obima radnih i socijalnih prava.“
Ako imamo državu kojoj je interes privatnog kapitala iznad potreba ljudi i javnog interesa, onda nas ne čudi što je stanje socijalnog dijaloga onakvo kakvo jeste i što su oni koji stoje na strani radnika i radnica marginalizovani u procesu donošenja propisa, dodala je Lakić.
Kritikujući isključenost javnosti iz procesa rada na spornom zakonu i neravnopravno učešće različitih organizacija, Lakić je iznela podatak da je NALED učestvovao u preko 50 radnih grupa, uključujući i onu koja se bavi izradom nacrta zakona o sezonskom radu i zapitala se šta tu organizaciju izdvaja od ostalih organizacija.
Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, je prokomentarisala da je u pitanju organizacija u čiji sastav ulaze akteri iz privrede, lokalne samouprave, civilnog društva i stručnjaci. NALED, kako Jovanović navodi, ima za cilj da pozitivno utiče na poslovno okruženje u smislu pojednostavljivanja procedura i unapređenja propise za sve one koji posluju u Srbiji. Po njenim rečima delovanje NALED-a je bazirano na detaljnim analizama i jakim argumentima, a njihova dosadašnja rešenja dala su odlične rezultate.
Jovanović smatra da i NALED radi u interesu radnika, pre svega onih koji su nevidljivi za sistem i koji decenijama rade na crno.
Video zapisu tribine možete pristupiti ovde.
I.K., A.J.
