„Započeli smo ozbiljnu borbu protiv istražnih radova koje izvodi kompanija Dundee Precious Metals i potencijalnog rudnika zlata koji hoće da nam otvori naša država. Borbu nam predvode ozbiljni ljudi iz struke hemije i hidrogeologije“, saopštavaju iz Udruženja građana Čuvari Homolja.
Kako za Mašinu pojašnjava aktivista Ivan Milosavljević Buki, otpor rudarskim istraživanjima i otvaranju novih rudnika na području Homolja traje već dve godine, a aktivisti su proteklih nedelja pojačali prisustvo na terenu. Dvanaestog avgusta su im se u tome pridružile i aktivistkinje iz Mreže žena za zaštitu prirode i životne sredine i drugih udruženja. U njihovom saopštenju se naglašava da je Dundee od aprila 2023. do sada izgradio gotovo 40 istražnih bušotina.
Aktivisti su obišli bušotine i reke koje se nalaze ispod Čoka Rakite, a u slivu su reke Tisnice i Crne reke, „sa namerom da se ukaže na sve pogubne posledice po izvore pijaće vode i zemljište zbog istraživanja ruda na Homolju“, kako su precizirali iz aktivističkog udruženja Eko istok iz Zaječara.
„Trenutna rudarska istraživanja i najava otvaranja rudnika zlata nalaze se na nekim mestima na svega jedan kilometar od već uspostavljenih međunarodno značajnih područja za prirodu, budućih NATURA 2000 područja (Veliki krš i Stol, Homolje i Kučaj – Beljanica). Negativne posledice zagađenja i uništavanja staništa bi se osećala u sva tri, a koja su već ugrožena postojećim rudnicima u okolini Bora i Majdanpeka“, skreću pažnju iz inicijative Pravo na vodu, čije su članice takođe članice Mreže žena za zaštitu prirode.
Na okupljanje održano sredinom avgusta pozvala je članica Čuvari Homolja Slavica Mošić. Milosavljević za Mašinu prenosi tvrdnje bračnog para Mošić da im je istražna bušotina zagadila kaptažu pijaće vode i fizički je urušila. Po njihovim navodima, u pitanju je kaptaža iz koje se pijaćom vodom preko 80 godina snabdevalo i njihovo domaćinstvo, a iz koje je bila sprovedena i česma koja se koristila kao javna. Milosavljević navodi da je nakon formiranja istražnih bušotina došlo do zagađenja vode u kaptaži teškim metalima. Po njegovim rečima:
„Mi smo radili analize u periodu prethodnih velikih kiša, kada je došlo do zamućenja vrela Mlave. U isto vreme se i ta kaptaža ponovo zamutila i bila je sive boje. U isto vreme smo našli i povećano prisustvo teških metala, naročito arsena – koji je imao duple vrednosti u odnosu na dozvoljene – i aluminijuma, koji je bio višestruko uvećan u odnosu na dozvoljene vrednosti“.
Milosavljević dodaje da su utvrđene i povišene vrednosti gvožđa. Po njegovim saznanjima, analizu je izvršio Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, na inicijativu dr Dragane Đorđević. Profesorka Đorđević već duže aktivno upozorava na rizike od sprovođenja istražnih bušotina. Ona je učestvovala i u obilasku bušotina organizovanom 12. avgusta, a aktivistima su se tada pridružili i profesor hidrogeologije Zoran Stevanović i studentkinja univerziteta Cambridge iz oblasti zaštite životne sredine, Sofija Stefanović.
„Nije imala ni odgovore na pitanja kakve su njihove dalje namere“
Aktivisti su stupili u kontakt sa kompanijom čije aktivnosti smatraju rizičnim. U subotu je sa njima razgovarala portparolka Dundeeja za Srbiju. Građani otkrivaju da su nezadovoljni tokom tog razgovora. Po njihovoj oceni, nisu dobili informacije koje su tražili, a umesto toga su ih upućivali na info centar u Žagubici.
„Nije imala ništa da kaže ni o tome da se golim okom vide promene u kaptaži, da su presušile česme mnogim ljudima, izvori, da je i Mlava tokom velikih kiša imala zamućenje koje je bilo atipično – boja je bila siva. Nije imala ni odgovore na pitanja kakve su njihove dalje namere“, ocenjuje Milosavljević.
Milosavljević pojašnjava da su istražne bušotine formiraju u magmatskim stenama, koje su vodonepropusne. U tom kontekstu naglašava da nije problem u tome što su bušotine duboke oko 500 metara i prolaze kroz različite slojeve terena, nego u tome što se neadekvatno saniraju pa dolazi do površinskog zagađenja vode. Zagađene vode, tvrdi Milosavljević, završavaju u vodama Crne reke i njene pritoke koje su povezane sa vrelom Mlave. Slično je sa Tisnicom.
„Ono što mi znamo kao Mlavu nastaje tako što se voda iz vrela Mlave spaja sa Tisnicom. Tako da ponorima sve to što se sliva sa Čoka Rakite lako može da završi u Mlavi“, precizira Milosavljević.
„Posledice po prirodu i život ljudi na Homolju su već katastrofalne – ostali su bez pijaće vode. Ostaje velika briga šta budućnost donosi“, naglašavaju iz Prava na vodu.
I.K.
