Vlada levog centra premijerke Kristrun Frostadotir obećala je da će referendum održati do 2027. godine, ali je odlučila da ga raspiše ranije zbog međunarodnih tenzija, među kojima je i pretnja američkog predssednika Donalda Trampa Genlandu.
Island je već deo jedinstvenog tržišta EU i šengenske zone bez graničnih kontrola. Članstvo u EU značilo bi ulazak u carinsku uniju i, dugoročno, uvođenje evra.
Island je podneo zahtev za pistupanje EU 2009. godine, posle finansijske krize iz 2008. i sloma islandskog bankarskog sistema.
Proces pristupanja je bio u poodmakloj fazi 2013. godine, a prava na ribolov su i tada predstavljala najveću prepreku, kao i danas.
Ribarstvo i pomorska industrija čine gotovo 40 odsto islandskog izvoza, a mnogi koji se protive nastavku pregovora strahuju da bi, u okviru zajedničke ribarstvene politike EU, Island izgubio deo kontrole nad svojim unosnim ribolovnim područjima.
Referendumska kampanja podstakla je rasrpavu o mestu Islanda u svetu, rekla je Frostadotir nakon što je u subotu glasala u glavnom gradu.
„Ovo je veliki dan. Godinama smo čekali priliku a glasamo“, rekla je i dodala da će njena vlada nastaviti da radi bez obzira na ishod, piše BBC News na srpskom.
Iako su ekonomske teme dominirale kampanjom, značajno mesto zauzimala su i bezbednosna pitanja. Island je jedna od osnivača NATO-a, ali nema vojsku i za odbranu se oslanja na saveznike.
Zemlja podržava Ukrajinu tokom invazije punog obima, a zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog pojačanih ruskih pomorskih aktivnosti u blizini ostrva. Trampovo iskazano interesovanje za preuzimanje Grelnanda dodatno je pojačalo te bojazni.
K.Đ.
