„Priznanje kao takvo ne menja situaciju na terenu – za to bi pre svega bilo potrebno priznanje od strane Izraela, što se uskoro neće desiti. Priznanje takođe ne utiče na vršenje zločina u Gazi ili na Zapadnoj obali. Ono ima pre svega simbolički karakter, iskaz prihvatanja prava palestinskog naroda na samoopredeljenje i sopstvenu državu”, istakao je naš sagovornik.
Juče su Velika Britanija, Kanada, Australija i Portugal takođe priznale Palestinu prema granicama iz 1967. godine. U maju 2024, Slovenija, Španija, Norveška i Irska takođe su priznale podeljenu palestinsku državu, a Španija je uvela sankcije Izraelu.
Juče je španski premijer Pedro Sančez na samitu rekao da rešenje sa dve države nije moguće „kada je stanovništvo jedne od te dve države žrtva genocida”.
Nemačka, Japan i Italija su glavni američki saveznici koji i dalje odbijaju da priznaju palestinsku državu. Italija je navela da bi njeno priznanje bilo „kontraproduktivno”, dok su milioni njenih građana juče blokirali čitavu zemlju zbog generalnog štrajka za Palestinu.
Mašina je razgovarala sa Milanovićem o tome da li bi ovaj diplomatski potez imao uticaja na međunarodne sudove ili Ujedinjene nacije.
„Taj efekat je minimalan. Ograničen je pre svega na države koje priznaju – tako, na primer, Velika Britanija ili Francuska sada moraju da poštuju privilegije i imunitete palestinskog ambasadora. Pred međunarodnim sudovima priznanja mogu uticati na odluke tih sudova koje zavise od državnosti Palestine – na primer, to je bitno pitanje za nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za zločine počinjene u tekućem sukobu, uključujući postupke protiv premijera Netanjahua i bivšeg ministra Galanta. U Ujedinjenim nacijama priznanje kao takvo nema uticaja, jer je tu najbitnije pitanje članstva Palestine u organizaciji, a Palestina ne može postati član bez odluke Saveta bezbednosti, u kojem SAD imaju pravo veta”, objasnio je.
Dodao je da ove odluke doprinose političkoj izolaciji Izraela, ali da „SAD ostaju jedina država na svetu koja može da izvrši delotvoran pritisak na Izrael, a to do sada nismo videli – naprotiv.”
Rešenje sa dve države bio je dogovor posredovan od strane SAD u Oslo sporazumima iz 1993. godine, kojim bi 78% istorijske Palestine pripalo Izraelu. Od tada, Izrael kontinuirano sabotira dogovor, podstičući stotine hiljada jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali i nastavljajući da prisvaja palestinsku zemlju.
U međuvremenu, najviši izraelski zvaničnici otvoreno govore o stvaranju Velikog Izraela, koji pored Palestine uključuje delove Libana, Jordana i Egipta.
A.M.
