Izveštaj UN o klimatskim promenama: atlas ljudske patnje

Dok bogatiji regioni i društvene grupe imaju veće šanse da prežive u sve ekstremnijim uslovima, ugroženiji će snositi veće posledice političkih i ekonomskih odluka koje su dovele do klimatskih promena, zaključak je novog izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama UN.

Klimatske promene raspolovljuju svet, deleći ga na one koji raspolažu resursima da prežive nestabilnu proizvodnju hrane, opasne vrućine i podizanje nivoa mora, i one koji to nemaju, kako Politico interpretira izveštaj Međunarodnog panela o klimatskim promenama UN (IPCC) objavljen u ponedeljak, 28. februara.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je izveštaj nazvao „atlasom ljudske patnje“ i  pokazateljem neuspeha međunarodne zajednice da se uhvati u koštac sa svime što izaziva klimatske promene.

Dok se prošlogodišnji izveštaj fokusirao na fizičke efekte klimatskih promena, uključujući oluje i suše, globalno otopljenje i ekstremne vremenske prilike, ovogodišnji razmatra društvene, ekonomske i političke faktore koji određuju u kojoj meri će ljudi biti izloženi ovim efektima i od njih stradati, prenosi isti izvor. Više nego prethodni, ovaj izveštaj povezuje saznanja iz oblasti prirodnih, društvenih nauka i ekonomije, prepoznavajući međuzavisnost klime, ekosistema, biodiverziteta i ljudskih društava, kako se navodi u njegovom uvodu.

Zato su procene o klimatskim trendovima date imajući u vidu globalne ne-klimatske tendove, uključujući „gubitak biodiverziteta, neodrživo trošenje prirodnih resursa, degradaciju zemljišta i ekosistema, brzu urbanizaciju, demografske promene, društvene i ekonomske nejednakosti i pandemiju“.  U izveštaju se konstatuje da razmere klimatskih promena prevazilaze dosadašnje procene i konstatuje da su mnoge posledice, poput izumiranja vrsta i promena hidrogeoloških režima, već ireverzibilne.

„Najranjiviji ljudi i sistemi su disproporcionalno pogođeni“ klimatskim promenama koje uzrokuje ljudski faktor, ocena je UN. Procenjuje se da između 3.3 i 3.6 milijardi ljudi danas živi u okolnostima velike ranjivosti na klimatske promene, preovlađujuće u Africi, Južnoj Aziji, Južnoj Americi, malim ostrvskim državama i Arktiku. Apostrofira se i da su razlike u ranjivosti ekosistema i ljudi u različitim regionima i unutar njih posledica razlika u društveno-ekonomskom razvoju, nejednakosti, marginalizacije i kolonijalizma.

„Fizičke promene su važne, ali šteta koju uzrokuju ne zavisi od njihovih razmera, već od ranjivosti društava koje pogađaju“ , kako Politico prenosi reči jednog od autora istraživanja. Primera radi, Španija, Portugal i zapad SAD se već danas bolje nose sa nezapamćenim sušama nego Madagaskar, gde je dvogodišnja suša uzrokovala ogromnu prehrambenu krizu. U izveštaju se navodi i da je u poslednjih deset godina u jako ranjivim zemljama od poplava, suša i oluja stradalo 15 puta više ljudi nego u zemljama koje su označene kao „sigurne“. To su, istovremeno, regioni koji snose manju krivicu za klimatske promene od razvijenih zemalja i regiona.

Iako se u izveštaju konstatuje da su mnoge granice već pređene, ukazuje se i na to da ima pomaka u sučeljavanju sa klimatskom krizom, te naglašava da on zavisi od političke volje za uvođenjem obavezujućih regulativa. Zato se insistira i na odlučnim politikama i obimnim finansijskim merama za pomoć ranjivima u prevazilaženju posledica klimatske krize i borbi protiv njenih uzročnika, sa pojmom klimatske pravde na umu.

I.K.

Prethodni članak

Treba poništiti prodaju instituta „Jaroslav Černi“, preporučuje Savet za borbu protiv korupcije

Zamor, saobraćajni udesi i stalni nadzor – dok vlasnik kompanije Rohlik tvrdi da je 99 odsto njihovih dostavljača zadovoljno

Sledeći članak