Vikend je, još nije svanulo. Voditeljka Novog jutra na televiziji Pink smešta se na stolicu sa debelim jastukom. Kamera fiksira kadar na njoj i dve zastave u pozadini, jednu sa srpskim grbom, drugu sa četiri „S“. Glavna protagoniskinja jutarnjeg programa, sipa čaj u svoju šolju, dok gosti pristižu u studio. U narednih šest – sedam sati, praćeni uzavrelom retorikom, pretnjama i manipulacijama, rotiraće se državni fukcioneri, članovi vladajućih stranaka, novinari, advokati, predstavnici tzv. GONGO i još po neka jedinstvena pojava.
Dnevni vrhunac gledanosti televizija obuhvata poslepodnevni i večernji termin. Međutim, ne treba zanemariti jutarnje programe, gde je najveća koncentracija analitičara koji nastoje da legitimišu režim i odakle se dalje šire narativi. Merenja koja se vrše u stvarnom vremenu, a voditeljka Jovana Jeremić prikazuje sa zadovoljstvom gledaocima, ukazuju da je Novo jutro na televiziji Pink uglavnom na prvom ili drugom mestu po gledanosti. Tokom tri nedelje, od 25. januara do 15. februara 2025. godine, paralelno sa najvećim protestima studenata u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu1, pratili smo jutarnji program. Fokus je bio na načinu prezentacije studenata, njihovih zahteva i protesta koji su suštinski uzdrmali postojeći režim, te pokušaju analitičara da odgovore na ovu „pretnju“.
Tokom tri nedelje i u osam emisija analizirano je ukupno 99 nastupa analitičara. Deo gostiju stalni su posetioci Novog jutra vikendom, te tako deset analitičara prisustvovalo je po dva ili tri puta, a čak četiri vikenda bio je gost Saša Milovanović, direktor Srpskog telegrafa. Uz izvesne razlike, stavovi koje su analitičari iznosili međusobom su se dopunjavali, bez obzira da li je reč o zadrtim teoretičarima zavera ili umerenijim pogledima. U tom smislu, definisalo se nekoliko glavnih narativa spram studenata, njihovih zahteva i protesta.
„Zavedena omladina“
Studenti se pre svega predstavljaju kao omladina koja je zavedena, zloupotrebljena i izmanipulisana. Dug je spisak onih koji su obmanuli studente. Počinje sa različitim stranim i regionalnim centrima moći, pa preko domaćih snaga oličenim u opoziciji, Proglas-u, nevladinim organizacijama, „Šolakovim medijima“, do studenata „stranih plaćenika“ i dobro uhlebljenih profesora sa univerziteta. Primerice, voditeljka Jovana Jeremić, najotvorenije na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću targetira profesora Dinka Gruhonjića 8. februara: „Mi kao društvo smo odgovorni da takve ljude stavimo na stub srama. Ko ne voli Srbiju, ima Hrvatska je pored, imate i Albaniju (…) pa put pod noge tamo gde vam je volja”.
Najoštrije osude i uvrede usmerene su prema onima koji su „zaveli omladinu“, dok je nešto blaža retorika prema samim studentima. Deluje, pak, da prema njima nastupaju iz pozicije patrijahalnog oca koji im ukida pravo da autonomno misle i donose odluke. Ovakva predstava je i duboko omalovažavajuća, jer se smatra da studenti ne znaju šta žele i zbog čega uopšte protestuju.
Za analitičare sa Novog jutra televizije Pink, mnogo veći „greh“ je što manjina onemogućava da 95 procenata drugih studenata koji žele da uče i napreduju, završi fakultet. Studenti u blokadi predstavljeni su kao neradnici, omladina koja želi da se zabavlja, a zbog njihove neodgovornosti izgubiće se fakultetska godina, pravo na studentske domove i druge beneficije koje im država zdušno omogućava. Sem troška za džep roditelja studenata, autorijum se plaši sveopštom zastojem privrede koje će protesti proizvesti.
„Bauk socijalizma“
…kruži Univerzitetima, a u interpretaciji gostiju Novog jutra radikalne je prirode – protestanti su agresivni, žele revolucijom da dođu na vlast i uvedu „diktaturu proleterijata“. Advokat i poslanik Srpske napredne stranke, Vladimir Đukanović 8. februara tvrdi: „Radi se o ozbiljnim ekstremistima, radikalnim levičarima, koji su spremni na svaku moguću akciju, koji su spremni čak i na teroristički akt.”
Pežorativne etikete za studente su lepljene bilo da su označavani kao anarho-levičari ili liberalni levičari. Takav način predstavljanja analitičari nisu dublje argumentovali, njihovi zaključci nisu izvođeni na osnovu analize stavova i izjava studenata ili pak poruka, parola i ikonografije protesta, već je bilo dovoljno da ih na taj zaključak navede prisutnost studentskog „plenuma“. Levičarsko usmerenje studenata služilo je i kako bi se dovela u pitanje njihova nacionalna osećanja, te da se postave kao anti-teza patriotizmu vlasti.
Istovremeno, analitičari su se sladili nad blokadom rada agencije USAID, čiji rad su dovodili u direktnu vezu sa finansiranjem protesta, koristeći se argumentima Elona Maska koji USAID naziva „kriminalnom organizacijom“ i „zmijskim gnezdom radikalne levice“. Sličnost sa Sjedinjenim Američkim Državama i Republikanskom strankom vidljiva je i ako se uporedi argumentacija predsednika Donalda Trampa u prvom mandatu, koji je tokom protesta pokreta „Black Lives Matter“ 2020. godine označavao učesnike kao „krajnje levičarske ekstremiste“.
„Separatisti“
Još jedan pokušaj da se dezavuišu protesti zasnivao se na nacionalističkoj argumentaciji. Optužbe da su separatisti i žele otcepljenje Vojvodine nisu direktno upućivane studentima, ali jeste imputirano da su njihove akcije ka tome usmerene. Logika uspostavljanja kauzalne veze bila je sledeća – studente kontrolišu strani centri moći, domaće nevladine organizacije, univerzitetski profesori poput Dinka Gruhonjića i Jove Bakića ili „političara“ kao što su Bojan Pajtić i Goran Ješić. Ovi tradicionalni neprijatelji srpske države zavide njenom uspehu, žele da dezintegrišu državu kroz otcepljenje Vojvodine. Često se u tom smislu koristi pojam „obojene revolucije“, uvezen iz rečnika autoritarnog režima Vladimira Putina u Rusiji.
Upotreba pojma „plenuma“ pokazala se i kao pogodna za plasiranje separatističkih manipulacija, pa se navodi da on služi za „pljuvanje“ vlasti, crkve, vojske. Najdalje, pak, odlazi Trivun Ivković, predstavljen kao bivši zatvorski upravnik koji u studio Pinka donosi mapu iz 1965. godine. Ova mapa navodno predstavlja plan Hrvatskog nacionalnog veća da otcepi polovinu Vojvodine i po Ivkoviću je aktuelna posebno danas. Ivković, u stilu radikalno-ratnohušačke ideologije iz devedesetih godina dvadesetog veka, targetira hrvatsku nacionalnu manjinu u Vojvodini, navodeći da ih ima mnogo i da će pomoći otcepljenju.
Tri dominatna narativa o studentima bila su začinjena teorijama zavere. Analitičari su primećivali da su protesti dobro organizovani i da među redarima vlada „vojnička disciplina“. Ujedno, smatrali su da je potrebna velika novčana potpora da bi se protesti sproveli, što ih je sve navodilo na zaključak da su koordinisani iz stranih centara moći.
Teorije zavere koje su pratile masovna ubistva u Ribnikaru i selima Dubona i Malo Orašje, takođe su se povezivale sa padom nastrešnice i protestima, te su se izvodili zaključci da je sve to bilo unapred pripremano. Smatralo se i da su povezani protesti u Gruziji i Srbiji, te napad na slovačkog premijera Roberta Fica, kao udari na „suverenističke režime“. Analitičar Branko Radun tvrdio je da su mesecima pre protesta influenseri na društvenim mrežama bili „kupljeni“ kako bi podstakli pobunu.
Najbrutalnije manipulacije iznosi pak Aleksandar Đurđev iz Srpske lige 2. februara: „Predstavnici studentskih protesta objavljuju da njih ne zanimaju nikakve ostavke, nikakvi izbori i oni kažu jasno, otvoreno, da se neće smiriti dok na ražnju ne završe svi oni koji ne razmišljaju na isti način kao oni, koji ne žele da komadaju republiku Srbiju. Ili će završiti na ražnju ili će bacati sa terase.“
Masovnost studentskih protesta, pak, ukinula je mogućnost da se manipuliše sa brojem prisutnih građana kroz manipulaciju video-zapisima i prikazivanjem snimaka gde je prisutan manji broj ljudi. Sada se analitičari Novog Jutra televizije Pink okreću drugim tehnikama manipulacije, pa se prikazuju snimci pečenja prasića i igranje kola kao dokaz da su protesti „vašar, cirkus i show program“ i da ih ne interesuju žrtve pada nastrešnice u Novom Sadu.
Kako su protesti odmicali i njihova snaga nije se smanjivala, delimično se menjala i retorika analitičara. Sve više su pozivali istomišljenike da izbegavaju proteste i ne ulaze u sukobe, ukazujući da im to samo dodatno jača snagu. Povremeno su se čule i konstatacije da su studenti jednim delom u pravu. Međutim, nakon prvih hapšenja po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu 12. februara zbog zloupotreba službenog položaja, zahtevi za neophodnošću borbe protiv korupcije postali su izuzetno učestali među analitičarima. Ukazivalo se da je korupcija rak rana Srbije i da se u sistemu nalazi mnogo korumpiranih pojedinaca. Ironija je da, dok se o tome govori, u studiju sede Zoran Babić, bivši v.d. direktora Koridora Srbije povezan sa nesrećom na naplatnoj rampi u Doljevcu odakle nedostaju dva ključna minuta video zapisa; Zoran Đorđević poznat po umešanosti u aferu sa rebrendiranjem logoa Pošte; i Branislav Lečić, koji posle optužbi za seksualno uznemiravanje, od strasnog kritičara aktuelnog režima postaje redovan gost na prorežimskim medijima.
Ovakvom programskom šemom i nametnutim narativima, televizija Pink koja ima nacionalnu pokrivenost i njena emisija Novo jutro (zlo)upotrebljeni su kako bi se orkestriranom kampanjom odbranio konzervativni režim od progresivnih zahteva studenata. Analitičari u Novom jutru koriste duboko autoritarnu, nacionalističku legitimaciju sistema, ne davajući odgovore na suštinska pitanja odgovornosti i prisutnosti korupcije. U pitanju je stara retorika zasnovana na postulatu domaćih izdajnika, stranih plaćenika i rušenja režima spolja. Umesto odgovora na zahteve studenata, mogle su se čuti brojne manipulacije, neistine, oštre reči i osude kako bi se ućutkali neistomišljenici. U tom smislu, reči koje su izgovorene na televiziji Pink figuriraju kao značajan generator daljih podela, nerazumevanja i nasilja.
