Nakon vesti da je Vrhovnom kasacionom sudu iz Osnovnog suda u Brusu stigao zahtev da se suđenje zbog tužbe za seksualno uznemiravanje Milutinu Jelačiću Jutki izmesti u drugi grad, javnost je zatekla informacija o mogućnosti da mu se na današnjoj sednici Skupštine opštine Brus vrati odbornički mandat.
Ovom bivšem predsedniku opštine Brus se time otvorila mogućnost da se – nakon što je vratio odbornički mandat pod pritiskom javnosti – ponovo kandiduje za predsednika opštine.
U kojoj meri je ova vest izazvala reakcije u javnosti govori i sama Marija Lukić, koja je protiv Jutke podnela tužbu za polno uznemiravanje i koja je izjavila da je situacija apsurdna:
Sve je ovo apsurdno, uostalom kao i sve do sada. Ne mogu da verujem na šta je Jeličić sve spreman, ali ne samo on, već i predsednik SO Miroslav Panić koji radi sve kako mu Jutka kaže.
Zoe Gudović iz Rekonstukcije ženski fond za portal Mašina objašnjava da ono što se suštinski dešava jeste ona opasnost o kojoj feministički pokret godinama unazad alarmira javnost:
U slučaju kada žena progovori o nasilju i kada se suprotstavi nasilniku – u ovom slučaju nekom ko je na radnom mestu seksualno maltretirao i eksploatisao Mariju Lukić – u ovakvom sistemu dolazi do zamene teza. Ona se tretira kao da je kriva i odgovorna, a nasilnik dobija tu blago izrečenu kaznu „nemoj to da radiš“, savet da se malo pritaji i povuče do momenta koji se trenutno dešava kada mu se daje mogućnost da mu se vrati odbornički mandat, na osnovu kog on ima legitimno pravo da postane i ostane visoki funkcioner opštine Brus.
Zoe Gudović ističe da se time šalje poruka da su nasilnici, moćnici, muškarci na poziciji moći, kao i oni bliski vlasti, nedodirljivi:
Ova vlast, kako vidimo, je vlast koja toleriše i propagira nasilje, koja konstantno vrši verbalnu i praktičnu torturu nad ženama, ne samo u smislu ugrožavanja i eksploatacije na radu, već i tako što predsednik države daje sebi za pravo i slobodu da javno izgovori da žene mogu da budu protivusluga za obavljeni rad radnika iz drugih zemalja pa i ove zemlje.
Ona je još naglasila da je poruka koja se time šalje ona koja govori da žene ne smeju da iskorače, „jer kad iskorače, one su uzrok i krive su, dok se ne tretira, ustvari, odgovornost pravog krivca“. Međutim, Gudović je zaključila da ovo ne sme nikako da nas obeshrabri:
Žene su godinama, vekovima, stavljane u poziciju da trpe i da su krive, međutim to ne bi trebalo da nas obeshrabri. Apsurd je da se u 21. veku, nakon svih ženskih borbi, stavlja takva vrsta odgovornosti ženama da su same krive. Vreme je da počinilac nasilja preuzme odgovornost. Mora da se stavi jasno do znanja da je pitanje nasilja odgovornost i problem muškaraca i muškarci time treba da se bave.
V.K.
