Zabrinjavajuću informaciju je objavio list Večernje novosti, a takođe je navedeno da je prošle godine zabeleženo 884 slučaja morbila, a 97,6 odsto obolele dece nije bilo vakcinisano.
S jedne strane, ovakav negativan trend u Srbiji nije novost. Kada se pogleda 10 godina unazad, ali i pre, imunizacije dece nikako ne ispunjava zadovoljavajuću normu.
S tim u vezi, podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da u 2024. godini MMR vakcinu nije primilo 15,7 odsto mališana, dok je drugu dozu primilo tek 9,2 procenta. Prema evidenciji Instituta za javno zdravlje, epidemije morbila na teritoriji Republike Srbije se dešavaju godinama unazad – 2007, 2009/2010, 2014/2015, 2017/2018.
U pоslеdnjој еpidеmiјi mаlih bоginjа u Srbiјi, tоkоm 2017. i 2018. gоdinе rеgistrоvаnо око 5.800 оbоlеlih, оd kојih је 93 odsto bilо nеvакcinisаnо, nеpоtpunо vаkcinisаnо ili s nеpоznаtim vаkcinаlnim stаtusоm. U tој еpidеmiјi rеgistrоvаnо је 15 smrtnih ishоdа mеdju kојimа је bilо čеtvоrо dеcе mlаđе оd pеt gоdinа.
Najsvežniji alarmantni slučajevi zabeleženi su početkom 2023, kada su mаlе bоginjе potvrdjene kоd 11 оsоbа s tеritоriје Smеdеrеvа, te su bile prijavljene i sumnje na drugim teritorijama Srbije.
Gorući problem
Kako za Mašinu ocenjuje epidemiolog Zoran Radovanović, male boginje su najzaraznija bolest na svetu, te napominje da u nevakcinisanoj sredini jedan izvor zaraze, odnosno jedan bolesnik zarazi 15 osetljivih. To je, kako kaže, epidemiološka eksplozija.
„Zbog velike zaraznosti, obuhvat vakcinacijom mora da bude preko 95 odsto, tek onda možemo biti sigurni da neće doći do epidemije. Međutim, Srbija svake godine ima oko 60.000 novorođenih beba, što znači da od toga broj nekih 3.000 maksimum može da bude nevakcinisano. Ipak, podaci za 2024. i 2025. godinu se nažalost poklapaju, kao i period pre toga, te mi već godinama imamo broj od 9.000 nevakcinisanih po generaciji, što je oko 15 odsto. To je previše nizak broj, što otvara put ka epidemiji“, objašnjava Radovanović.
Kako dodaje, sada se već kontinuirano stvara kumulativni efekat, zato što i ranijih godina obuhvat vakcinacijom nije bio dovoljan.
„Dakle, 9.000 ove godine, 9.000 predhodne, 9.000 one tamo i tako se onda nakupi, kolokvijalno rečeno, dovoljno zapaljivog materijala da kada se kresne šibica dolazi do epidemije. I to se upravo desilo 2017. godine, pa je došlo do otrežnjenja i odjednom se naredne godine obuhvat povećao. I to je, nažalost, jedina godina kada se u Srbiji dostiglo tih propisanih 95 odsto“, ukazuje sagovornik Mašine.
Antivakserski pokret – problem bez rešenja
Glavni razlog zašto roditelji ne vakcinišu decu se može pronaći u strahu, odnosno teorijama zavere kako vakcine izazivaju autizam kod dece – drugim rečima, rađanje tzv. „antivaks“ pokreta.
Međutim, borba građana protiv vakcinacije datira mnogo pre toga, još od trenutka patentiranja iste.
A onda je britanski doktor Endrju Vejkfild je 1998. godine objavio danas ozloglašenu studiju koja je lažno tvrdila da je kombinovana vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) odgovorna za povećanu stopu autizma kod dece.
Njegovo istraživanje, za koje se smatra da je najštetnija naučna prevara u istoriji, više puta je dokazano kao netačno.
Međutim, otrov je već bio ubrizgan, te je počeo i da se širi pojavom društvenih mreža – savršen organizam za širenje teorija zavera – samim tim sve više i više ljudi širom sveta veruje da vakcina uzrokuje autizam kod dece.
Jednostavno, prva doza MMR vakcine se prima u prvoj godini života, a dete ostvaruje prve verbalne kontakte i pokazuje prve znake početka motoričkog razvoja u drugoj.
Uzimajući to u obzir, roditelji često isprva i ne primete znake, kada ih primete ne posumnjaju, kako bi onda dobili dijagnozu poremećaja iz spektra autizma – tada, iz potrebe za pojašnjenjem, povezuju autizam sa MMR vakcinom.
I tu dolazi do teorija zavere, odnosno do straha kod pojedinih roditelja da će njihovo dete „dobiti“ autizam ukoliko primi vakcinu.
I pored svih naučnih dokaza da vakcinacije ne izaziva autizam kod dece, negativan trend nevakcinisane dece u svetu, samim tim i Srbiji, raste.
Prema zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija je u Srbiji obavezna i predviđeno je da deca prvu dozu prime u prvoj godini života, a drugu pre polaska u školu.
Država je uvela i kontrolne mehanizme, te nevakcinisana deca ne bi smela da budu upisana u školu. Za roditelje koji ne odvedu decu na vakcinaciju predviđene su novčane kazne od 50 do 150 hiljada dinara. Međutim, prema dostupnim podacima, takve kazne se izuzetno retko izriču.
Radovanović za kraj napominje da problem predstavlja i činjenica da mnogi Domovi zdravlja nevakcinisanoj deci daju potvrdu za upis u vrtiće i škole, kao i da među njegovom branšom, odnosno među doktorima, postoje oni koji takođe veruju u teorije zavere.
„I zato imamo 15 odsto nevakcinisane dece svake godine. Vakcinacija je najveći doprinos medicine istoriji civilizacije, te se bazira na nauci i ne postoji veza između autizma i vakcine. Antivaksere treba ignorisati, te prebaciti fokus na neopredeljene roditelje, odnosno one koji su u zabludi“, zaključuje Radovanović.
M.B.
