Na blokadu saobraćaja ispred Železničke stanice u Novom Sadu su pozvale organizacije Stav i SviĆe kojima su se pridružile i lokalne i parlamentarne opozicione stranke. Nekoliko stotina okupljenih građana je od podneva, kada je skup počeo, moglo i da odgovori na pitanje „kako dalje?“, za šta su ponuđene opcije bile: 1) kroz institucije, 2) blokade i performativne akcije i 3) radikalizacija.
Novinari Mašine su uživo pratili jučerašnju blokadu, a isto pitanje koje je bilo pred okupljenim građanima smo postavili našim pratiocima na društvenoj mreži Instagram. Dobili smo više od 1000 odgovora, a 77% učesnika i učesnica u našoj anketi se opredelilo za „radikalizaciju“. Za blokade i performativne akcije je glasalo 18% anketiranih, a 5% je odabralo borbu kroz institucije.
Veliki broj pratilaca Mašine je sa nama i podelilo svoje mišljenje o tome kako treba nastaviti borbu za otkrivanje i procesuiranje odgovornih za nesreću u Novom Sadu.
„Masovni dobro organizovani štrajkovi“, jedan je od predloga. „U svim gradovima slične aktivnosti. Neophodno je da se digne energija naroda.“, napisala je jedna čitateljka Mašine.
„Generalni štrajk. Prvo institucije kulture, pa obrazovanje (fakulteti) pa svi ostali.“, komentar je jednog pratioca Mašine na instagramu, dok drugi dodaje „Generalni štrajk! Ta sintagma mora da odzvanja celom zemljom!“.
Predlozi su uključivali i „Blokadu zatvora u kojima su nevini utamničeni“, ali i apel na veće uključivanje javnih ličnosti i više osluškivanja potreba i predloga mladih ljudi.
Besni, tužni i ranjeni
Okupljeni građani su juče ponovo palili sveće i ostavljali poruke na platou ispred Železničke stanice. Neki su pisali pisma uhapšenim aktivistima, dok su drugi učestvovali u oslikavanju „golubice koja plače“, umetnika Viktora Jana.
Glumica Jelena Stupljanin se obratila okupljenima rekavši da smo „svi mi ranjeni“:
„Osećamo se kao da smo prikovani ekserima, a oni hoće da nas ubede kao da je to normalno, ljudi, to nije normalno. Mi smo ljudi kojima ovo nije normalno i zato se osećamo loše. Normalno je da se osećamo loše, a ne da kitimo grad za Novu godinu. Ovo nije normalno, zato ostavljamo krvave tragove.“
„U govore na ovakvim skupovima više ne verujem“, započeo je svoje obraćanje Marko Šelić Marčelo:
„Samo bes. Mi smo besni, tužni i ranjeni, ali ne bespomoćni sve dok smo ovde. Koristim prliku da pozovem građane, građanke, sportiste, muzičare, da stanu ovde i sete se zajedno sa nama da nismo roblje i stoka. Nećemo dalje ovako, ne pristajemo“, rekao je Marčelo u Novom Sadu.
Na okupljene je jak utisak ostavila i studentkinja Mila Pajić koja je recitovala pesmu „Ne lomite mi bagrenje“ Đorđa Balaševića.
Svih šest sati blokade građani su crvenom farbom iscrtavali poruke na asfaltu i ostavljali tragove ruku. Nepunih sat vremena nakon skupa sve to su oprale gradske komunalne službe, a ubrzo je čitavu javnost u Srbiji presekla vest o smrti Anje Radonjić koja je bila teško povređena u padu nadstrešnice.
M.M.
