Geox je tokom svog još uvek kratkog poslovanja u Srbiji postao primer eksploatacije radne snage na periferiji Evrope.
Koristeći pogodnosti koje kapitalu nudi srpska država Geox uspeva da proizvodi skupu obuću isplaćujući zaposlenima u svom pogonu u Srbiji plate u visini zakonskog minimuma. Dok je zahvaljujući zakonskom propustu Evropske unije, mogao da ih plasira na tržištu kao robu proizvedenu u EU – čime su slali poruku kupcima da kupuju obuću proizvedenu u „dostojanstvenim“ radnim uslovima.
Međutim, kako je istraživanje pokazalo, nisu samo plate ispod granice i najuže shvaćenog dostojanstva. Ništa o tome ne svedoči bolje od zahteva radnica u vranjskom pogonu Geoxa da im se obezbedi adekvatna klimatizacija proizvodne hale, jer neljudska vrućina i toksična isparenja ne samo da su činila rad izuzetno teškim, već su i ozbiljno ugrožavala zdravlje.
Iako je međunarodna inicijativa Clean Cloths Campaign, koja prati radne uslove u industriji obuće i odeće, upozorila na loše radne uslove u tom preduzeću, Geox nastavlja da profitira na slaboj potražnji radne snage u Vranju, odnosno na nezaštićenosti radnika.
Kako saznajemo iz izveštaja sa sastanka vlasnika Geoxa i gradonačelnika Vranja, koji je preneo portal B92, uprava te kompanije planira dalju radikalizaciju iskorišćavanja povlaštenog položaja kapitala u Srbiji – upošljavanje još jeftinije, dečije, radne snage. Kako prenosi B92, Polegato je gradonačelniku ponudio da učenici nauče kako se pravi „obuća koja diše“.
Naime, srpski model dualnog obrazovanja omogućava poslodavcu da angažuje učenike strukovnih škola, bez mogućnosti njihove sindikalne zaštite i za znatno nižu cenu rada.
Time se u Vranju zaokružuje klasno raslojavanje: deca radnika i radnica koji rade za minimalac učiće u toksičnim i bezvazdušnim pogonima kako se pravi „obuća koja diše“.
