Ovakve aktivnosti u kampanji SNS-a nisu ništa novo, smatra sociolog Dario Hajrić navodeći da su i ranije štandovi, hale i trgovi bili ispunjeni istim programom kao i šatori danas.
„Kada politička kampanja postane beskonačno recikliranje jednog te istog događaja u različitim ambijentima, to obično znači da je zapala u probleme”, navodi on.
Kaže da je cilj dvojak – pokušava se animirati i zadržati ono što je, kako navodi, preostalo od biračkog tela, a u isti mah se nastoje demotivisati politički protivnici pokazivanjem istrajnosti.
„Više nema rezervoara glasova koje nisu iscrpeli, tako da ovim samo usporavaju osipanje. Međutim, njihov najveći problem je u tome što SNS više jednostavno ne ume ništa drugo”, navodi sociolog.
On smatra da građani za njih odavno predstavljaju samo resurs koji se eksploatiše.
„Ako roštilj, muzika i stranačka majica nisu dovoljni da ljudi nagrnu na njihove događaje, režim ne može da dokuči šta im još treba jer je iz njihove perspektive to maksimum koji im sleduje. Pravdu i institucije im ne mogu dati jer bi se time zadrlo u autokratsko svevlašće, tako da mogu samo da menjaju kulise i nude još jednu hemijsku i upaljač”, objašnjava Hajrić.
Skupovi u manjim mestima služe da osnaže biračku bazu
Ovakvi skupovi se, smatra sociolog, mogu se posmatrati i kao odgovor na promenu političke dinamike koju su proizveli studentski protesti i njihove akcije po manjim mestima.
„Dok studenti obilaze sela i razgovaraju sa građanima od vrata do vrata, vlast pokušava da na isti prostor odgovori petparačkim spektaklom. Za razliku od drugih studentskih akcija, SNS zna da im je kampanja od vrata do vrata bezvredna za kopiranje, jer niti oni imaju šta novo da kažu ljudima koje obilaze niti ih zanima šta su njihovi problemi”, dodaje on.
U tom smislu, nastavlja, šatre deluju kao svojevrsna rezervna ‘flaster kampanja’, odnosno pokušaj da se medijskom slikom prekrije utisak da je inicijativa odavno na drugoj strani.
Da je reč o ‘flaster’ kampanji, odnosno o antipodu za kampanju studenata „student u svakom selu” smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
„Ja mislim da je to u osnovi čitave priče, zato što ranije to nije bilo u tim razmerama upotrebljavano kao ovog leta. Mislim da je to osnovni razlog kako da se taj prodor studenata i studentskog građanskog pokreta i bunta zaustavi, recimo, na kapijama fabrika, institucija i na selima. Jer ko dobije tu vrstu populacije, može da računa i na izbornu pobedu”, navodi on.
Profesor kaže da vlast pokušava da imitira narodne sabore ili vašare, „zabavu uz roštiljadu” jer, kako kaže, uvek ima ljudi koji žele da se zabave, a SNS-u ovo služi da eventualno osnaži svoju biračku bazu, pogotovo one koji su počeli da sumnjaju u kvalitet i integritet vlasti.
Objašnjava da se tim aktivnosti iziskuje mnogo manje kapaciteta i sredstava od velikih skupova tokom kojih je potrebno mobilizovati više ljude, organizovati autobuse i prevoz do većih gradova što se, podseća, pokazalo kao vrlo upitno i podložno kritici zbog sumnje da je reč o prisilnom dovođenju ili plaćanju dnevnice učesnicima skupova.
Podsećamo, kampanja za izbore zvanično nije počela budući da još uvek nije poznat datum održavanja vanrednih ili redovnih parlamentarnih izbora. Poslednja od mnogo najava vlasti do sada je da će izbori za narodne poslanike biti u oktobru ili novembru, a predsednički između decembra i februara.
Redovni parlamentarni izbori se moraju održati najkasnije do 2. januara 2028. godine, a predsednički do 25. aprila sledeće godine.
D.S.
