Tačno 245 dana je prošlo otkako je ugledni endokrinolog preuzeo funkciju premijera od Miloša Vučevića, a nakon pada Vlade te sveobuhvatne društveno-političke krize koja je potresla Srbiju nakon tragedije u Novom Sadu. Tokom bezmalo osam meseci koliko je Macut proveo kao mandatar, glavni utisak je – njegova nebitnost u istoj.
Jer, malo šta je javnost u Srbiji mogla da čuje ili vidi od Macuta, te sem par tekstova objavljenih od strane istraživačkih novinara KRIK-a – jedan o njegovoj vili kupljenoj pre nego što će postati premijer, drugi o krivičnoj prijavi protiv njega zbog smrti pacijentkinje – itekako se trudio, ili mu je tako naređeno, da ostane mimo „reflektora“. Štaviše, neko sa strane bi pomislio da država u ovom trenutku nema predsednika Vlade, naposletku i sam Macut izbegava da organizuje konferencije za novinare – a i kada ih zakaže, odbija da odgovara na pitanja.
S druge strane, zanimljivo je da je Macut tražio pozitivno mišljenje za obavljanje poslova subspecijaliste endokrinologa na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, pomoćnika rukovodioca Klinike i načelnika Odeljenja za tumore endokrinog sistema i nasledne kancerske sindrome. Drugim rečima – tražio je od Skupštine da mu dozvoli da se i dalje bavi bivšim poslom.
Uzimajući to u obzir, jednostavno, čovek koji ima celokupnu izvršnu vlast u rukama odbija da je korsti, jer, kako je u Srbiji slučaj već godinama unazad, za sva politička dešavanja u zemlji je zadužen aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Drugim rečima, retko koja odluka državnog vrha može da prođe, a da ne bude aminovana sa Andrićevog venca. Naposletku, nije Vučić jedini koji je to radio, slično je bilo i tokom mandata bivšeg predsednika Borisa Tadića – u mnogo manjoj meri, doduše.
Međutim, ukoliko se pogledaju aktivnosti jednog drugog visokopozicioniranog člana Srpske napredne stranke (SNS), mimo Macuta i Vučića postoji još jedan mandatar u državi – bivša premijerka i aktuelna predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić.
Jer, ukoliko se pogleda sa kojim se sve zvaničnicima Brnabićka sastala tokom prethodnih mesec dana – od današnjeg susreta sa predsednikom Gruzije Mihailom Kavelašviliem do nedavnog sastanka u Briselu sa Kajom Kalas – ona i dalje, barem povremeno, obavlja ulogu koja joj je, barem formalno, oduzeta.
Neformalna premijerka
Kako za Mašinu ocenjuje politikolog Aleksandar Ivković, Ana Brnabić neupitno u nekim situacijama uzurpira ulogu Vlade i premijera, iako je otišla sa te funkcije. Kako kaže, naposletku, to radi i predsednik Republike Aleksandar Vučić, ali za njega to već znamo. Međutim, dodaje, takve aktivnosti su same po sebi više politički nego pravni problem, odnosno nepoštovanje duha institucija.
„Ipak, čini mi se da je Vučić nastavio da koristi Anu Brnabić za isto ono što je radila i dok je bila premijerka, a to je jedna od njenih top tri funkcija u celom sistemu vlasti – lice za kontakt sa Evropljanima. U smislu da je ona zadužena da ubeđuje evropske zvaničnike kako će Srbija ispunjavati reforme za članstvo u Evropskoj uniji te da pokriva tehnokratske aspekte tog procesa, ali i da ostavlja dobar utisak. Samim tim, mislim da je ona u tim stvarima mnogo veštija nego što je opšte prihvaćeno u javnosti“, smatra Ivković.
Međutim, kako objašnjava sagovornik Mašine, većina tih reformskih koraka potpada pod nadležnost Vlade.
„Ukoliko pogledamo nedavni sastanka između Brnabićke i Kaje Kalas i ukoliko bismo uzeli u obzir njihove nadležnosti, predsednica Narodne skupštine nema mnogo tema o kojima bi mogla da razgovara sa visokom predstavnicom EU, samim tim bi i Kalas morala da se sastane sa premijerom ili ministrom spoljnih poslova. Međutim, ukoliko Ana Brnabić priča u ime Vlade Srbije, onda već ima. I iz svega toga možemo zaključiti da Đuro Macut očigledno nije dovoljno vešt i pouzdan za obavljanje te funkcije, te da Brnabićka i dalje u nekim situacijama vrši ulogu neformalne premijerke“, rekao je Ivković.
Ivković takođe navodi primer Brnabićkine uloge oko izbornih uslova, odnosno da je njen zadatak tokom godina bio da ubedi strane faktore kako je aktuelni režim spreman da unapredi iste.
„Kada pogledamo unazad, 2019. godine, dok je ona bila premijerka, Vlada je osnovala Radnu grupu za primenu ODIHR preporuka u vezi izbornih uslova. Zatim, 2024. kada je postala predsednica Narodne skupštine, u istoj toj Skupštini je osvanula Radna grupa za unapređenje izbornih uslova. I mi tu vidimo da, gde god ona da ode, taj zadatak nju prati, iako je on samo simboličan. Ali tu se najbolje ilustruje koliko je njen glavni zadatak unutar ovog režima da uspostavi poverenje, odnosno građenje spoljnog legitimiteta ove vlasti pred EU. Naravno, tu onda dolazimo do još jedne komplikacije, a to je što ona vrši dve različite funkcije. Brnabićka je istovremeno i Internacionalni sekretar SNS-a, i mi često ne znamo u kom svojstvu ona nastupa, da li u partijskoj funkciji, ili državnoj“, ukazuje Ivković.
Za kraj, sagovornik Mašine napominje da bi u normalnoj zemlji premijer bio taj koji bi morao da reaguje ukoliko mu se neko meša u posao i ukoliko govori u ime Vlade umesto njega.
„Ali, na osnovu svega prikazanog, to ne možemo da očekujemo od Đure Macuta“, zaključuje Ivković.
M.B.
