Kako objašnjavaju iz Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS) u svom saopštenju, prvi podaci koji obuhvataju pet različitih škola, u različitim gradovima pokazuju zabrinjavajuću sliku. Kažu da su tri škole ocenjene crvenom bojom, jer su prava učenika i zaposlenih ozbiljno narušena, dok su dve ocenjene žutom bojom što ukazuje na prisustvo pritiska i nestabilnosti.
„Prema oceni UNSS-a, Peta beogradska gimnazija dobila je najnižu prosečnu ocenu (1,25), dok su Gimnazija Uroš Predić iz Pančeva i Gimnazija ‘Jovan Jovanović Zmaj’ iz Novog Sada takođe ocenjene kao škole u kritičnom stanju (1,75). Prva niška gimnazija ‘Stevan Sremac’ (2,25) i Valjevska gimnazija (2,00) svrstane su u kategoriju ‘ugroženih’, gde strukture delimično funkcionišu, ali pod pritiscima”, kažu iz UNSS-a.
Institucionalna stabilnost, otvorenost odlučivanja, sloboda izražavanja, zaštita i bezbednost su četiri oblasti u kojima Krizni semafor meri stanje. Tri boje pokazuju opšte stanje u školi, a to su zelena koja označava stabilnost, žuta da je stanje ugroženo i crvena koja označava da je kritično.
„Ovo nisu pojedinačni propusti, već ozbiljni institucionalni problemi. Kada tri od pet škola u prvom krugu analize pokažu kritične ocene, to znači da sistem ima dubok problem sa načinom na koji se štite učenici, nastavnici i njihova prava“, kažu iz Unije srednjoškolaca Srbije.
Kako navode metodologija Kriznog školskog semafora je transparentnost, anonimnost, verifikacija i učešće učenika. Kriterijumi prema kojima škole procenjuju su javno dostupni, dok se prikupljanje podataka odvija bar jednom mesečno uz zaštitu identiteta kako učenika tako i nastavnika i roditelja koji govore o svojim iskustvima.
Prijave prolaze kroz procese provere iz više izvora, ali i od javno dostupnih informacija i lokalnih kontakta, pa sve do anonimnih prijava koje dostavljaju iz školskih zajednica.
Navode da su se u nekim školama dogodile i smene direktora i nastavnika bez obrazloženja, ograničavanje javnog izražavanja učenika i zatvorenost školskih odbora. Takođe, kažu da su i slučajevi autocenzure sve češći i da UNSS upozorava na to da škole nemaju mehanizme zaštite koje funkcionišu, kao na primer poverenike ili kanale za prijavu pritiska.
„Ovaj alat pokazuje gde sistem obrazovanja puca i gde su potrebne hitne reakcije. To je signalni sistem, a ne spisak krivaca. Naše škole treba da budu mesta slobode, a ne pritisaka i straha“, poručuju iz UNSS-a i zaključuju da je cilj da se alatima zabeleže institucionalni problemi, a ne pojedinačni incidenti i da rezultati predstavljaju osnovu za odgovorno delovanje Ministarstva prosvete u rešavanju sistemskih propusta Ministarstva prosvete.
A.T.
