Period godišnjih odmora nepovoljan je za Kuhinju solidarnosti i zbog toga što im tada veliki broj volontera i volonterki, na čijem angažmanu počiva cela organizacija, nije dostupan.
„Mi imamo dva bloka aktivnosti nedeljno, dva kuvanja, pripremamo ukupno 600 obroka, i po jednom bloku aktivnosti je potrebno između 20 i 25 ljudi. Nekad je te ljude teže okupiti, pogotovo u letnjim mesecima, zato što ljudi odu na godišnji odmor, ili, pošto dosta naših volontara studira, oni često nisu u gradu tokom leta”, navodi jedan od volontera Kuhinje solidarnosti koji se bavi logistikom Ilja Aradski.
Zato su, objašnjava, prošle nedelje zatražili od građana da im uplate sredstva kako bi mogli da organizuju kuvanje i ove nedelje, što se i desilo.
Mašina je danas posetila Crnu kuću 13 i ispratila proces pripreme obroka za one koji nisu u mogućnosti da ih sebi svakodnevno priušte.
Šta znači volontirati u Kuhinji solidarnosti?
Jovan Laudanović je jedan od volontera Kuhinje solidarnosti koji je, najčešće, zadužen za pakovanje hrane.
Volontira u Kuhinji od decembra prošle godine i kaže da, iako najčešće ima dovoljno ljudi da se sav posao obavi, povremeno se desi da im fali još osoba, pre svega kako bi oni volonteri koji su najaktivniji, mogli s vremena na vreme da „predahnu”.
Budući da se kuva ujutru od pola devet, a da se hrana kasnije razvozi do dva popodne, to često isključuje mogućnost da ljudi koji rade uključe u aktivnosti Kuhinje solidarnosti.
Prijave za volontere su, zbog toga, uvek otvorene za sve na linku koji se nalazi na Instagram profilu Kuhinje solidarnosti.
„Uvek nam je potreban novi broj volontera, jer često se, iako je ova baza velika, ima nekih 200 ljudi, uglavnom je to 50 ljudi koji se konstantno smenjuju, i prosto njima znači da nisu konstantno ažurni”, objašnjava za Mašinu volonter.
Jovan napominje da nije važno da li umete da kuvate, jer svi mogu da odaberu deo posla u kom se osećaju najprijatnije.
„Konkretno za kuvanje, uvek bude tu neko iskusniji od volontera, i poprilično su jednostavni recepti, velike su količine i ne može se mnogo pogrešiti”, navodi on.
Obroci koji se pripremaju u Kuhinji solidarnosti su veganski, a oni se pakuju u staklene ili kartonske kutije kako bi se smanjila upotreba plastike. Zbog toga su ovom kolektivu neretko potrebne i tegle od 720 mililitara, koje se, takođe, mogu donirati.
Pakovanje je, kaže Jovan, turbulentnija aktivnost od kuvanja jer se istovremeno pakuju obroci koji se raznose na različite adrese širom Novog Sada i uslužuju se građani koji dolaze da jedu u prostorijama CK13.
„Može biti malo naporno, ali traje to nekih sat vremena, i mislim da apsolutno svako može da uspe da izgura”, kaže Jovan.
Primer solidarne zajednice
Svi članovi Kuhinje solidarnosti angažovani su tu volonterski – od onih koji organizuju rad i pripremu obroka, do onih koji se brinu o finansijama, kuvaju obroke ili ih razvoze po gradu.
„Svi smo ovde dobrovoljno, niko ne prima nikakva sredstva da bi volontirao u kuhinji. Sve finansije, sav novac koji nam je doniran, koristimo isključivo za nabavku namirnica i drugih potrebnih sredstava za rad kuhinje. U potpunosti sve što dobijemo, ulažemo direktno nazad u korisnike”, objašnjava za Mašinu volonter Ilja Aradski.
Kuhinja solidarnosti je nastala u maju 2020. godine, objašnjava za Mašinu Maja Pistolić, dugogodišnja volonterka Kuhinje solidarnosti.
Sugrađani i aktivisti koji su se, kako kaže, okupili oko istih vrednosti, prepoznali su da određene marginalizovane grupe ne mogu da ispune svoje osnovne potrebe tokom pandemije virusa korona, pa čak ni da obezbede sebi redovne obroke.
„Pošto su u tom trenutku postojali određeni kapaciteti u prostorijama Crne kuće 13, ti ljudi iz Crne kuće 13, iz Kuhinje, iz Krova nad glavom i mnogi drugi su se okupili i rešili da pripremaju obroke i da ih dostavljaju tim ljudima, koji možda u tom trenutku ne mogu da dođu po njih ili koji nisu smeli ni da izlaze iz kuće u tom trenutku”, objašnjava Maja.
Počelo je, kaže, sa 20 članova kojima su kuvali i odnosili hranu, dok sada ima 300 prijavljenih korisnika.
Volonter Ilja Aradski kaže da osećaju veliku odgovornost zbog onoga što rade, iako su svesni da problemi kojima se bave i koje pokušavaju da reše premašuju njihove kapacitete.
„Svesni smo da su problemi siromaštva, beskućništva i generalno ljudske bede mnogo više rasprostranjeni i zahtevaju sistemska rešenja da bi se iskorenili dugoročno. Mi preuzimamo odgovornost, ali smo svesni da prava odgovornost za rešavanje ovoga leži u institucijama i, naprosto, u društvenim instancama koje su veće i koje imaju kapacitete da se nose sa ovim problemom na nekom mnogo širem nivou”, navodi on.
Kuhinja solidarnosti je, smatra volonterka Maja Pistolić, primer dobre prakse kako zajednica može da funkcioniše solidarno.
„Mi želimo da budemo primer solidarne zajednice, pa može čak i solidarnog društva, koji na neki način želi da upozna i da prepozna sve članove tog društva i da omogući i njima da budu vidljivi i da budu zaista deo tog društva, jer kada je svima nama dobro, onda će nam biti zaista dobro”, zaključuje ona.
D.S.
