Jedan od akutnih problema kulturno-umetničke produkcije u Srbiji je nedostatak prostora za rad. Iako je prvenstveno vezan za nezavisnu scenu, u godinama kada se zatvaraju ili transformišu javne institucije kulture ovaj problem dobija i šire društveno značenje. Iako Magacin u Kraljevića Marka predstavlja jedan od pokušaja rešavanja ovog pitanja u saradnji vlasti i nezavisne kulturno-umetničke scene, potrebno je njegovo strukturno redefinisanje kako bi zaista postao prostor javnog kulturnog i aktivističkog delovanja.
Kulturni centar Magacin otvoren je 2007. godine u Beogradu. Iako se nalazi u Savamali, okružen novim galerijama, kafićima i klubovima, Magacin je prilično zapušten i skriven od očiju posetilaca ovog dela grada, koji je postao centar tzv. urbane kulture. Magacin je od samog osnivanja bio suočen s nizom problema, od pitanja ko njime upravlja, nejasnoća oko toga kome je i na koji način dodeljen taj prostor, do toga ko ga na kraju zaista koristi, a ko za njega odgovara. Razvoj ovog centra je u velikoj meri kočila i činjenica da je Dom omladine Beograda postavljen kao posrednik između Grada kao vlasnika prostora i korisnika Magacina. Bilo je nekoliko pokušaja da se ovi problemi reše, kao i da se status Magacina promeni i da se preciznije definiše program, međutim pregovori su prekinuti i Magacin je ostao bez rešenja.
Sada je u toku još jedan pokušaj da se Magacin spase i preuredi. Taj model, koji će 13. februara biti predstavljen javnosti, podrazumeva potpisivanje ugovora o saradnji između Doma omladine i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), što bi rešilo deo problema i dalo jasan pravni okvir.
O planovima za razvoj Magacina, kao i o njegovom nastanku i dosadašnjem radu razgovarali smo s Draganom Jovović, iz Teorije koja hoda, i Marijanom Cvetković, iz Stanice, koje koriste ovaj prostor od njegovog nastanka.
Recite nam kako je Magacin radio na samom početku, da li je bilo nekih problema, kojih, i da li su se mogli prevazići?
Prvobitni koncept novog kulturnog centra Magacin, napravljen kroz platformu Druga scena i predložen predstavnicima Grada Beograda, zasnivao se na principima otvorenosti, horizontalnosti, na samoorganizaciji i jasnim kulturno-političkim i ideološkim postulatima. Ovi principi bili su principi Druge scene kao platforme nezavisne kulture u Beogradu, i trebalo je da budu preneti na sledeći nivo organizovanja te scene – kroz kulturni centar kojim bi upravljali sami članovi Druge scene. Usled složenih pravno-birokratskih procedura i pravnih ograničenja, Grad je odlučio da novootvoreni prostor dodeli na korišćenje organizacijama civilnog društva iz oblasti kulture i medija, ali da pravo upravljanja bude dato jednoj već postojećoj javnoj instituciji – Domu omladine Beograda (DOB). Istovremeno, Grad je smatrao da se prostor treba dodeliti po principu javnog konkursa, na kome su procedure i kriterijume, kao i žiri, određivali gradski funkcioneri i uprava DOB-a. Ovaj korak je značio izmenu prvobitnog projekta, ali i ulazak u zonu sukoba i nerazumevanja, što se pokazalo kao sasvim izvesno.
Na konkursu je izabrano šest organizacija: jedna od njih nije ispunjavala bar jedan od osnovnih uslova – nije bila neprofitna organizacija civilnog društva, već profitna organizacija u oblasti kulturnih industrija; barem jedna od ovih organizacija nije bila zainteresovana za prostor i nikada nije prisustvovala nijednom sastanku; jedna nije mogla tehnički da koristi Magacin usled nedostatka infrastrukture, koja je obećana a nikada nije realizovana. Prvi period rada Magacina pokazao je sve slabe tačke početne koncepcije: upravlja jedna strana, a za prostor i njen boljitak zainteresovana je druga strana. Rezultat takvog stanja, koje je trajalo sedam i po godina, jeste da je Magacin na kraju postao svačiji i ničiji: može da ga koristi svako kome je prostor potreban, a odgovornost za održavanje i upravljanje, razvoj i optimizaciju kapaciteta nema niko. Formalno, odgovornost za upravljanje je na DOB-u, ali oni se time nisu bavili na pravi način.
Zbog svega toga izgubio se prvobitni entuzijazam za zajednički rad, i program Magacina se sveo na pojedinačne akcije i projekte koje je radio svako za sebe. Kada se uzme u obzir da je i DOB realizovao neke svoje programe u Magacinu, da su službenici DOB-a zaduženi za upravljanje Magacinom mogli svojevoljno da daju prostor onome ko im se obrati, te da je nezavisna scena koristila prostor bez ikakvog planiranja i kriterijuma, dolazimo do zaključka da Magacin nikada nije imao šansu da se profiliše svojim programom, niti da se okrene novoj publici. Opet je Magacin bio ničiji i svačiji, što se jasno ogleda u njegovoj programskoj slici.
Deo prostorâ koji pripadaju Magacinu predat je projektu Urban Incubator. Na koji način su uređeni odnosi između Magacina i tog projekta?
Gete Institut u Beogradu, kao inicijator i pokretač projekta Urban Incubator, sklopio je ugovor sa DOB-om o korišćenju prostora u Kraljevića Marka 8. Prema našem saznanju, oni taj prostor na osnovu ugovora koriste bez ikakve nadoknade, ali su uložili sredstva da upristoje instalacije (struja, mokri čvor…). Organizacije koje koriste Magacin od 2007. godine nikada nisu potpisale nikakav ugovor sa DOB-om, iako je to trebalo da se uradi po završetku konkursa i odabiru organizacija. Ove organizacije nisu bile obaveštene niti uključene u proces pregovora: to je radila uprava DOB-a smatrajući taj prostor svojim i raspolažući njime kao svojim resursom. Korisnici prostora i umetnici angažovani na projektu nisu imali nikakav odnos s organizacijama u Magacinu, komunikacije nije bilo, niti ona postoji danas.
U Savamali, gde se nalazi i Magacin, dešava se primetna džentrifikacija. Da li je ovaj centar time ugrožen, ili mu odgovara pozicija u kojoj se nalazi u odnosu na ostale objekte koji ga okružuju?
Magacin je veoma ugrožen procesima urbane transformacije Savamale, budući da je potraga za prostorima sve agresivnija, a Magacin se čini kao dobar i već razrađen prostor. Gotovo svakodnevno, samostalno ili u pratnji direktora DOB-a, Magacin obilaze veoma različiti ljudi, verovatno u potrazi za prostorom (taj im se prostor predstavlja kao da je na rasprodaji, a mi o tome ne znamo ništa, niti se pitamo). Smatramo da je džentrifikacija opasan proces zbog kojeg Magacin mora nastaviti da postoji, ali na drugim osnovama i s jasno definisanom pozicijom. Takođe smatramo da je njegova dosadašnja pozicija, tj. pozicija korisnika Magacina koji su tu najaktivniji, dovela do toga da akteri kreativnih industrija i „kreativni pomagači“ džentrifikacije Savamale uopšte ne pominju Magacin kao mesto umetnosti i kulture, već za svoje saradnike radije biraju one koji imaju interese bliske njihovim – barove, klubove i kafane. To je dokaz da Magacin nije mesto „po meri“ ovih preduzetnika i da pokušava da ostane mesto otpora procesima neoliberalnog upodobljavanja umetničke i kulturne scene.
Da li je bilo inicijativa za redefinisanje Magacina, kako prostora tako i odnosa između grada, Doma omladine i organizacija koje koriste prostor? Da li se sada nešto radi na tom planu i kakvi bi bili vaši predlozi za preuređenje ovih odnosa?
U nekoliko navrata bilo je pokušaja da se status Magacina promeni i da se programski i ideološki jasno profiliše. Pretposlednji pokušaj desio se tokom mandata Katarine Živanović na mestu sekretarke za kulturu Grada Beograda i pre kraja mandata Milana Lučića, tadašnjeg direktora DOB-a. U razgovorima s njima, radna grupa sastavljena od predstavnika inicijative Druga scena predložila je primer modela javno-civilnog partnerstva (po ugledu na uspešan model zagrebačkog Pogona), kojim bi Magacin postao društveno-kulturni centar, novi tip gradske institucije u službi slobodnog razvoja umetničke i aktivističke scene. Ti pregovori su ostali nedovršeni usled promene direktora DOB-a, te smene Katarine Živanović, pa je nastavljen status quo.
Nedavno smo zajedno s kolegama iz asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije inicirali obnovu razgovora o statusu Magacina s upravom DOB-a, obavestivši o tome i sekretara za kulturu Grada Beograda. Dosad su održani sastanci s direktorom DOB-a i sekretarom za kulturu na kojima su izneti naši predlozi za rešavanje postojeće situacije na obostranu korist. Na sastanku s direktorom DOB-a predočeno nam je da je Magacin pred zatvaranjem iz nejasnih razloga i da moramo da ga napustimo do kraja godine, te da će u njemu biti obavljeni neophodni radovi kako bi se poboljšali uslovi rada. Razlozi za zatvaranje koji su navedeni zapravo su vrlo lako rešiva pitanja, koja čak ne iziskuju ni velika materijalna ulaganja. U skladu s tim, uspeli smo da dogovorimo s direktorom DOB-a da radna grupa, sastavljena od predstavnika NKSS-a i predstavnika organizacija sadašnjih korisnika Magacina, predloži nov model funkcionisanja Magacina.
Po tom modelu, Asocijacija NKSS, kao pravno lice, s Domom omladine Beograda potpisuje ugovor o saradnji, te na taj način postaje organizacija delegirana da upravlja Magacinom, brine o prostoru i njegovom korišćenju. Prostor bi tako mogli da koriste svi kojima je on potreban, a u skladu s kriterijumima jasno definisanim i javno dostupnim. Osnovne infrastrukturne troškove i dalje bi pokrivao Grad Beograd, preko DOB-a kao posrednika, a potpisivanje Ugovora omogućilo bi NKSS-u da, zajedno s korisnicima Magacina, traži novac i investicije za poboljšanje uslova rada u njemu i pre svega da ozvaniči i formalizuje svoje prisustvo i rad u prostoru.
Kako bi se ovaj proces planiranja i pregovaranja učinio javnim i transparentnim, organizovaćemo javnu raspravu na kojoj ćemo predstaviti novi model Magacina u radnoj verziji, te pokrenuti javne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama: predstavnicima sektora kulture, prvenstveno nezavisne, kojoj hronično nedostaje prostor, Sekretarijatom za kulturu, Domom omladine i predstavncimima drugih bliskih sektora (omladinskih organizacija, sektora ljudskih prava i slično). Osim rasprave, koja će biti održana u Magacinu 13. februara, otvoren je i blog za onlajn komentare i predloge za unapređenje ponuđenog modela Magacina.
