Profesor emeritus sa Imperijal koledža u Londonu, Čedo Maksimović, približio je javnosti manjkavosti planova aktuelnih vlasti za rešavanje problema otpadnih voda u Srbiji u gostovanju u podkastu pokreta Ne davimo Beograd „Za dobar grad LIVE“. Kada je donošenje ključnih odluka u ovoj oblasti u pitanju urušen je i pravni i tehnički sistem, ocenjuje Maksimović, jer političari insistiraju na rešenjima koja su koncepcijski i energetski zastarela, dok su stručnjaci gurnuti u stranu ili moraju da rade po nametnutim konceptima.
Maksimović je upravljanje vodama u Srbiji uopšteno ocenio kao nemarno, naglašavajući devastaciju koju zbog toga trpe manji vodotokovi i opasnost po životnu sredinu i stanovništvo. On je objasnio da otpadne vode, pored organskog otpada, sadrže širok spektar toksičnih materija poput farmaceutskih proizvoda i hemikalija. U pitanju su materije koje na drastični način utiču na endokrine procese kod živih bića, kako životinja, tako i ljudi, podsetio je. Proteklih decenija zato u svetu raste razumevanje ove problematike i značaja prečišćavanja otpadnih voda.
Slušaoci su se podsetili činjenice da je Beograd jedina evropska prestonica koja svoje otpadne vode ne prečišćava. Kako profesor Maksimović komentariše, Beograd je po tome u zaostatku od oko pola veka u odnosu na većinu evropskih gradova slične veličine i značaja. Duž gradske obale Save i Dunava postoji veliki broj kolektora koji u reke izbacuju neprečišćene otpadne vode, tako da je voda najbliža obali na nekim mestima tek „razblažena kanalizacija“.
Prva postrojenja za preradu vode uvedena su u Engleskoj još pre uvođenja kanalizacije. U mnogim gradovima se, sa manjim i većim unapređenjima, i dalje koriste postrojenja i sistemi postavljeni pre 150 godina. Cena i veličina postrojenja, naime, čini ih teškim za menjanje kada se jednom postave, zbog čega sa izborom tehnologije treba biti oprezan.
Oprez i dobro promišljanje su ono što aktuelno nedostaje u Srbiji, smatra Maksimović. Aktuelne vlasti planiraju da širom Srbije izgrade oko 250 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i u njih ulože bar 4 milijarde evra u okviru programa Čista Srbija. Dok vrh države ove planove promoviše kao spasonosne, Maksimović smatra da je izbor tehnologije, koja podrazumeva izgradnju centralnih postrojenja, pogrešan.
„Naša vlada je donela odluku da će se sva potrojenja u Srbiji raditi po klasičnoj tehnologiji, što je civilizacijski i ekonomski neopravdano. Stara postrojenja zahtevaju previše prostora i energije. Mnogo je racionalnije izgraditi više malih postrojenja“, kaže Maksimović.
Pre svega, decentralizovani sistem postrojenja troši manje vodnih i energetskih resursa na transport otpadnih voda do pogona za prečišćavanje, objašnjava on. Ako bi se ostalo pri starom rešenju, energetske potrebe samo crpnih stanica za prepumpavanje otpadnih voda bile bi tolike da ne bi mogli da ih zadovolje svi u Srbiji planirani izvori obnovljive energije skupa. Uz to, u otpadnim vodama tokom njihovog transporta dolazi do hemijskih procesa koji ih čine dodatno toksičnim, težim za preradu i agresivnim prema materijalima od kojih su cevovod i fabrike za preradu izgrađeni nego da se transportuju na kraće distance. Kao primer loše odluke Maksimović navodi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nedavno izgrađeno u Vrbasu.
„Savremena postrojenja zauzimaju četiri puta manje prostora, zahtevaju četiri puta manje energije, proizvode manje mulja, a mogu da se grade u centralnim delovima grada ili većih potrošača otpadne vode“, jer se prečišćena voda može koristiti kao resurs, objašnjava Maksimović prednosti postrojenja nove generacije. Četiri mala postrojenja koštaju kao jedno veliko, a novac i prostor se štede i na izgradnji velikih kolektora i sifona potrebnih za postrojenja starije generacije.
Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd, domaćin emisije, uporedio je planove za izgradnju zastarelih postrojenja za otpadne vode sa analognim primerom koji se tiče spalionice otpada u Vinči. Maksimović je skrenuo pažnju na to da je upotreba stare tehnologije definisana i prostornim planovima lokalnih samouprava, a da sa novom ne može da se konkuriše na tenderima koje one raspisuju. Sagovornik emisije „Beograd na otpadnim vodama“ je izrazio podozrenje da je na odluku državnog vrha da, umesto novih, insistira na starim tehnologijama uticala korupcija i nadu da će građani prepoznati da im se nudi loše, preskupo i energetski neefikasno rešenje, koje rizikuju da putem kredita otplaćuju generacijama.
Podsetimo, ovom problematikom bavi se i istraživanje „Bistra slika voda Beograda“, koje je urbanistkinja Ksenija Radovanović izvršila u saradnji sa organizacijom za političku ekologiju Polekol. Ovo istraživanje, koje se fokusira na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, pokazalo je da su šira javnost i komercijalni akteri bili isključeni iz dijaloga o definisanju opšteg koncepta i tehnologije postrojenja. Prilikom predstavljanja istraživanja Radovanović je, između ostalog, skrenula pažnju na to da su sporazumi između kineske firme angažovane za izvođenje radova potpisani, a plan detaljne regulacije lokacije na kojoj će se postrojenje graditi usvojen bez konsultacije sa građanima i predmetnim strukama, te da su detalji o projektu nepoznati javnosti, zbog čega na mnoga pitanja o potencijalno spornim tačkama projekta nema odgovora.
Maksimović je, kako kaže, pokušao da apeluje na institucije da ne propuste priliku da se odluče za savremenije rešenje, držeći predavanja i pišući pisma vrhu države, uključujući pisma predsedniku države i premijerki, ministrima finansija i zaštite životne sredine, gradonačelniku Beograda i drugima. Odgovor, čak ni odrečan, nije dobio ni iz jedne instance.
Snimak celog razgovora možete pogledati ovde.
I.K.
