Nekoliko talasa protesta i ko zna koliko „afera“ nas deli od 2020. godine, pa se čitaoci možda i ne sećaju da su krajem „prve godine korone“ stručnjaci iz oblasti prava, vodosnabdevanja i planiranja fizičkom silom sprečeni da prisustvuju sednici Komisije za planove (po slovu zakona javnoj) na kojoj su hteli da izlože neslaganje sa planovima za urbanizovanje Makiškog polja, odnosno beogradskog vodoizvorišta.
Radilo se prvo o javnom uvidu u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Javni uvid se pretvorio u protest ispred prostorija gradske uprave u ulici Dvadesetsedmog marta.
Kako smo tada pisali, predsednik gradske opštine Čukarica je sredinom 2019. izgradnju kompleksa od 640ha na Makiškom polju predstavio kao „najambiciozniji projekat u budućnosti ove opštine“, najavivši zabavne parkove, logističke centre, 10.000 stanova i komercijalno-poslovnu zonu, kao i planove da se na njegovoj izgradnji zaposli 40.000 ljudi. Grupa nevladinih organizacija je na to reagovala zajedničkom ocenom da su planovi za Makiško polje protivzakoniti, opasni i štetni, te da nadležne institucije javnosti nisu iznele argumentaciju opravdanosti spornih planova, dok je (tadašnji) Ne davimo Beograd podsetio na to da je vodoizvorište Savski nasip, sa druge strane reke, već dovedeno u opasnost divljom gradnjom i odbijanjem države da ga zaštiti.
Profesor Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju je tada u intervjuu za Betu izjavio da će planirano naselje od 40.000 stanovnika i izgradnja podzemne železnice, koja je takođe u planu, sigurno zagaditi vodu u reni bunarima na Makišu. On je dodao da je upravo zahvaljujući čuvanju ove zone tokom poslednjih 70 godina Beograd jedna od retkih evropskih prestonica u kojima je voda iz česme upotrebljiva za piće.
Nakon pokušaja da se štetnim planovima usprotive na javnoj raspravi u zgradi gradske uprave, građani su u većem broju isto pokušali i ispred Sava centra, u kom je krajem decembra 2020. održana sednica Skupštine grada. Oko 27.000 ljudi je potpisalo i (neobavezujuću peticiju protiv gradnje).
Početkom 2021. sprečena izgradnja Karićevog Tesla grada, ali ne i depoa za metro
Krajem januara 2021. potpredsednik BK grupe Dragomir Karić je izjavio da je ta kompanija odustala od planova na Makišu „nakon razgovora s predstavnicima raznih udruženja građana i lokalnog stanovništva“. Kako smo tada pisali, stručni tim neformalne grupe građana Bitka za Košutnjak prethodno je poslao dopise firmama za koje je bilo planirano da učestvuju u izgradnji prve linije metroa, francuskom Alstomu i kineskom preduzeću Power China Construction.
U ovim dopisima Bitka za Košutnjak je upozorila pomenute kompanije da su elementi projekta u kom nameravaju da učestvuju suprotni njihovim statutima. O ovim problemima obaveštene su i ambasade matičnih zemalja, kao „strana koja je sada u pravnom statusu potencijalnog učesnika koruptivnog posla“, kako je navedeno na fejsbuk profilu grupe građana.
Predstavnik Bitke za Košutnjak, Dejan Jovanović, je za Mašinu tada naveo da su u proučavanju statuta i organizovanju slanja dopisa učestvovali članovi Narodne stranke, Pokreta Slobodna Srbija, Srpskog pokreta Dveri, Građanske platforme i Pokreta Oslobođenje. Jovanović je naglasio da neposredna odbrana životne sredine u Beogradu mora biti iznad stranačke pripadnosti i ideološke orijentacije, te da je odbrana Košutnjaka i Makiša dobar primer saradnje građana.
Ako se tada bilo odustalo od stanogradnje, od depoa za metro nije. Iako je stručna, ali i šira javnost, ispoljila podozrenje da sprovođenje metroa ka Makišu za cilj ima njegovo urbanizovanje (čitaj – devastaciju), a predloženim planovima za izgradnju metroa se usprotivio i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, baš taj i takav metro su vlasti nastavile da promovišu kao spasonosno rešenje za saobraćaj u glavnom gradu. U skladu s tim ( a pre svega poslovičnim „Pa šta?“), krajem 2021. je usvojen plan za izgradnju metroa koji po mišljenju stručnjaka uopšte neće povezati one tačke koje su najvažnije građanima, nego one koje su najzanimljivije investitorima (a sve to uprkos dokazanoj sklonosti finansijske elite da se nikuda ne kreće drugačije nego kolima).
„Kamen temeljac“ – oko vrata vodoizvorišta – postavljen je krajem novembra 2021, a propraćen, naravno, protestom očajnih građana, na koji je tada pozvao Ekološki ustanak.
Novi planovi – stara meta
Kako piše Radar, krajem aprila 2025. obnovljeni su planovi za stanogradnju na Makišu. Konkretnije, na Portalu javnih nabavki stoji da je Grad Beograd sklopio ugovor vredan 228 miliona dinara sa grupom novosadskih preduzeća za „izradu tehničke dokumentacije za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na Čukarici“. U Radaru podsećaju na to da je kredit za finansiranje izgradnje depoa za metro uzet tek krajem prošle godine, odnosno da je realizacija metroa „na dugom štapu“ – ali i na to da u izjavana gradskih činovnika luksuzno stanovanje često lako menja oblik u pristupačno, i obrnuto:
„Veoma je neobično da sada kada je Grad platio izradu projektne dokumentacije za prva dva predviđena stambena bloka, tabloidi nisu puni hvalospeva kako vlast samo što nije rešila problem krova nad glavom kategoriji građana koja platežno ne dobacuje do Beograda na vodi. Ili nije, ako se setimo da je za smeštajne kapacitete za učesnike Ekspa 2027 prvo rečeno da će posle izložbe biti dodeljeni ugroženim kategorijama kao i zaposlenim u državnim institucijama sa nerešenim stambenim pitanjem, da bi posle Siniša Mali bio izričit da će te stanove država i izgraditi i prodati na tržištu i tako napuniti budžet“, ocenjuje Petrušić.
Ksenija Radovanović iz Nove planske prakse naglašava da ne postoji mogućnost da urbanizacija Makiša bude u duhu zadovoljenja javnog interesa „čak i da danas osvane neki ukaz o tome da nam svima stanove podele besplatno“. Kako podseća, potvrda javnog interesa bi trebalo da se obezbeđuje kroz procedure izrade i donošenja planskih dokumenata na osnovu kojih se kasnije gradi, a koje podrazumevaju odgovorno učešće javnih preduzeća i organizacija, i građana.
„I Makiško polje i Ekspo i Beograd na vodi predstavljaju primere legalizovane stihijske urbanizacije. Ovi gradski, državni i privatno-javni projekti se realizuju bez adekvatnih analiza i studija, uz prekrajanje zakona po nahođenju i prema potrebama pojedinačnih projekata, bez legitimiteta koji bi im dalo adekvatno uključivanje javnosti, na način koji je zapanjujuće netransparentan i sa razlogom podriva već jako poljuljano poverenje u institucije. Sve što živimo nakon ubistva 16 ljudi padom nadstrešnice Železničke stanice, pokazuje da predstavnici države nemaju sposobnost da prepoznaju neupitan i najviši javni interes, a to je da zaštite živote sopstvenih građana“, zaključuje Radovanović za Radar.
I.K.
