Bauk kruži Evropom – bauk akademskog proletarijata, rečenica je koja otvara Manifest Internacionale prekarno zaposlenih.
Internacionalu prekarno zaposlenih (Precarious International) pokrenula je grupa akademskih radnica i radnika u Nemačkoj.
Manifest ističe uticaj neoliberalizacije univerziteta na klasno raslojavanje među akademskim radnicima.
„Naša epoha, epoha neoliberalnog univerziteta, međutim, ima ovu specifičnu karakteristiku: pojednostavila je klasne antagonizme u akademiji. Univerzitet u celini sve više se grupiše u dva velika neprijateljska tabora, u dve velike klase: aristokratiju s redovnom profesurom i privremeno zaposleni akademski prekarijat.“
Neoliberalni univerzitet koji je iznikao iz ruševina ere socijalne zaštite nije ukinuo akademsku hijerarhiju, piše u Manifestu, već je, suprotno tome, utvrdio nove zavisnosti, nove načine diskriminacije, nove oblike devalvacije rada.
Internacionala okuplja akademske radnike, sindikalce i aktiviste sa, kako piše na zvaničnoj stranici organizacije, različitim istorijama mobilnosti i migracija kako bi raspravili intersekcije između prekarnih uslova rada i različitih oblika diskriminacije u nemačkom akademskom sistemu.
Nemački akademski sistem je ujedno relevantan i za veliki broj akademskih radnika iz drugih zemalja, skreće se pažnja na fejsbuk stranici Internacionale.
Naime, brojni su fondovi koji podržavaju migraciju akademskih radnika u Nemačku, ali velika većina njih ostaje na cedilu čim im istekne na taj način finansirana pozicija koja traje od dve do tri godine.
Inicijatori Internacionale prekarno zaposlenih su članice i članovi Mreže za dostojanstven rad u akademiji.
Glavni zahtevi za koje se ta mreža bori su: ukidanje privremenog zaposlenja u zakonu o visokom školstvu; odgovarajuće plate i minimalni ugovorni uslovi za doktorske studente; standardne doprinose za socijalno osiguranje za sve poslove i standardno stalno zaposlenje za akademske radnice i radnike na post-doktorskim studijama; ukidanje sistema habilitacije; odgovarajuće plate za dužnosti u nastavi i ne-licenciranim profesorima koji obavljaju obavezne nastavne zadatke; obavezno smanjivanje nejednakosti i diskriminacije; demokratsko organizovanje strukture odseka; proširivanje finansiranja univerziteta realističnim prilagođavanjem broju studenata.
U skladu sa jezikom i idejama Manifesta komunističke partije koji su pisali Marks i Engels, i Manifest prekarno zaposlenih se završava sa pozivom na ujedinjenje:
„Prekarni akademci sveta ujedinite se! Nemate šta da izgubite osim vaših privremenih pozicija i iluzije o redovnoj profesuri.“
Stranici Internacionale prekarno zaposlenih možete pristupiti ovde.
A.J.
