Izveštaji pokazuju da postoje procene da je na globalnom nivou oko 736 miliona žena , što je skoro svaka treća, bilo izloženo fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili oboje barem jednom u životu (30 odsto žena od 15 i više godina).
Ova brojka ne uključuje seksualno uznemiravanje. Stope depresije, anksioznih poremećaja, neplaniranih trudnoća, polno prenosivih infekcija i HIV-a su veće kod žena koje su doživele nasilje u odnosu na žene koje nisu, kao i mnogih drugih zdravstvenih problema koji mogu da potraju nakon što je nasilje prestalo.
Femicid, najvidljiviji nevidljivi zločin
U Srbiji femicid nije definisan kao posebno krivično delo, navodi se na sajtu organizacije Autonomni žensi centar, te sudovi ne vode posebnu statistiku. Više od polovine analiziranih femicida nije kvalifikovano kao teško ubistvo, zbog čega su bile izrečene niže kazne. U publikaciji „Crna statistika bez adekvatnog sistemskog odgovora: Femicid u Srbiji 2014-2023. godine“ ova organizacija navodi da su najčešće žrtve femicida bile žene koje su bile u partnerskom odnosu sa učiniocem (43 odsto), majke učinioca u 17 odsto, dok je bivša partnerka u 14 odsto slučajeva.
Na globalnom nivou je samo u toku 2021. godini, oko 45.000 žena i devojaka širom sveta ubijeno od strane njihovih intimnih partnera ili drugih članova porodice. To znači da u proseku više od pet žena ili devojaka svakog sata ubije neko iz njihove porodice, navodi UN Woman. Dok 56 posto svih ubistava žena počine intimni partneri ili drugi članovi porodice, samo 11 posto svih ubistava muškaraca počinje u privatnoj sferi.
Kako se navodi u publikaciji Autonomnom ženskog centra „Kada institucije zakažu ostaje tišina“ „razmimoilazenja u definisanju, izvorima i metodama prikupljanja podataka, te nepostojanje zvanične i javno dostupne evidencije za posledicu imaju tzv. tamnu brojku femicida, ра se ne može precizno ustanoviti kolika је rasprostranjenost ovog problema. lmajući u vidu ozbiljnost ovog zločina protiv žena i nenadoknadive gubitke koje ostavlja, specijalna izvestačica Ujedinjenih nacija za nasilje prema ženama nekoliko је puta pozvala članice na uspostavljanje nadzornog tela za njegovo praćenje – Femicide Watch. ldeja za uspostavljanje ovakvog tela proistekla је iz potrebe da se precizno utvrdi rasprostranjenost femicida, ali i da se pre svega podrobnije ispitaju njegove karakteristike, uzroci, indikatori i rizici kako bi se razvile efikasne strategije za njegovo rešavanje.“
U Srbiji institucije i dalje nisu uradile dovoljno kako bi se ova statistika pratila.
U Srbiji porazna statistika
Prema podacima Centra za podršku ženama, samo na teritoriji Vojvodine, od januara ove godine, evidentirano je 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja. Ista statistika kaže da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva počinilac je muškarac.
Statistika retko govori celu priču, ali je ipak jasno da je situacija vrlo ozbiljna i neophodno je reagovati! Životi žena žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja ne smeju biti i ostati samo statistički podatak, navodi ova organizacija u saopštenju.
Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i Centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP Vojvodina, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica.
„Sistemski pristup problemu zaštite i podrške žrtava seksualnog nasilja podrazumeva da sve institucije reaguju pravovremeno i u međusobnoj koordinaciji. Na prvom mestu, važno je sprečiti da se seksualno nasilje posmatra kao problem za koji su isključivo odgovorne žrtve. Dakle, nadležni organi treba da veruju u iskaz žrtve i ne osuđuju je zbog nasilja koje je preživela. Sistemski pristup podrazumeva da se učini sve da se umanji svaka retraumatizacija žrtava tako što će se unapređivati dostojanstvo, autonomija i pravo izbora žena što su i neki od načela rada centara za žrtve seksualnog nasilja“, kaže Danica Todorov ispred Centra za žrtve seksualnog nasilja.
Nasilje je kompleksno pitanje
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nasilje nad ženama, a posebno nasilje nad ženama u partnerskim odnosima i seksualno nasilje, predstavlja veliki problem u okviru javnog zdravlja i kršenja ljudskih prava žena. Procene koje je objavila SZO pokazuju da je svaka treća žena širom sveta tokom svog života bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera ili nepartnerskom seksualnom nasilju.
Prema podacima UN Woman postoje i visoke stope prevalencije digitalnog nasilja prema ženama. Ti podaci pokazuju da je barem svaka deseta žena u Evropskoj uniji iskusila sajber uznemiravanje od svoje 15. godine, uključujući primanje neželjenih i/ili uvredljivih seksualno eksplicitnih e-poruka ili SMS poruka, ili uvredljivih i/ili neprikladnih sadržaja na sajtovima društvenih mreža.
Klimatske promene i spora degradacija životne sredine pogoršavaju rizike od nasilja nad ženama i devojčicama zbog raseljenja, oskudice resursa i nesigurnosti hrane i problema u pružanju usluga za preživele. Nakon uragana Katrina 2005. godine, stopa silovanja među ženama raseljenim u prikolice porasla je 53,6 puta u odnosu na osnovnu stopu u Misisipiju, SAD, za tu godinu, navodi UN Woman. U Etiopiji je došlo do povećanja broja devojčica koje su prodate u rane brakove u zamenu za stoku kako bi se pomoglo porodicama da se nose sa posledicama produženih suša.
Statistike takođe pokazuju i da manje od 40 odsto žena koje dožive nasilje traži pomoć bilo koje vrste. U većini zemalja sa dostupnim podacima o ovom pitanju, među ženama koje traže pomoć, većina se obraća porodici i prijateljima, a vrlo malo njih formalnim institucijama, kao što su policija i zdravstvene službe. Manje od 10 odsto onih koji traže pomoć prijavilo se policiji, navodi UN Woman.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
Kako stoji na sajtu Autonomne ženske organizacije, „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.
25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981. godine. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, navodi se na sajtu AŽC.
I.P.
