Ni ove godine predstavnici sindikata i poslodavaca nisu postogli dogovor o minimalcu u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, tako da će o tome odlučiti Vlada. Sindikati smatraju da je predloženi iznos od 35.012 dinara nedovoljan za život i podsećaju da je ispod visine minimalne potrošačke kopre, dok poslodavci istu cifru vide kao visoku i traže određene poreske olakšice kako bi isplaćivali te zarade.
Dok čekamo zvaničnu odluku Vlade, o vrednosti minimalca i nejednakostima u zemlji, kao i o tome šta znači ukidanje poreza i doprinosa i da li je rešenje u drugačijem oporezivanju razgovarali smo sa Mihail Arandarenkom, redovnim profesorom na predmetu Ekonomija rada na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Kako vi vidite predloženi iznos minimalne zarade i da li nam on nešto govori o nejednakostima u zemlji?
Za ocenu da li je minimalac visok ili ne najbolje je koristiti relativne mere, jer je samo tako moguće porediti zemlje različitog nivoa dohotka i plata, npr. Nemačku i Srbiju, ili kretanje minimalca kroz vreme u istoj zemlji.
Najbolja relativna mera je odnos minimalne i medijalne zarade, a u njenom nedostatku dobar je i odnos minimalne i prosečne zarade. Neki evropski prosek je da je minimalna zarada 60% medijalne ili 50% prosečne, i Srbija je u tom pogledu u poslednjih nekoliko godina blizu ili čak iznad proseka. Međutim, problem je u tome što je kod nas minimalna zarada dosta opterećena (oko 36% od ukupnog troška rada na tom nivou ide na porez i doprinose), dok je to opterećenje manje u velikoj većini drugih evropskih zemalja. Stoga ona košta (relativno) više naše poslodavce, dok radnici dobijaju (relativno, a najčešće i apsolutno) manje nego radnici u drugim zemljama.
Vlada će učiniti ustupak poslodavcima i smanjiti doprinose za PIO, ranije su smanjivani doprinosi za zdravtveno osiguranje. Kako se ovakvi potezi odražavaju na sigurnost radnika u budućnosti, odnosno njihove penzije?
Ni u jednoj zemlji koja ima obavezni javni penzijski sistem kakav i mi imamo, veza između visine doprinosa i lične penzije nije potpuno direktna, dok je u anglosaksonskim državama ta veza veoma slaba. To još više važi za zdravstvene usluge gde je princip solidarnosti dominantan.
Kad je reč o penzijskom sistemu, osim principa srazmernosti, takođe uvek postoji i element solidarnosti. U velikoj većini evropskih zemalja ovi solidaristički elementi su jače izraženi nego kod nas.
Na primer, razlika između minimalne i maksimalne penzije je skoro svuda manja nego u Srbiji.
U nekima se niže penzije povećavaju za veći procenat od viših. U nekima se čak i doprinosi uplaćuju po progresivnim stopama. Takođe, u većini zemalja postoje socijalne penzije za one koji nemaju pravo na penziju po osnovu osiguranja, što kod nas nije slučaj.
Treba imati u vidu i da se kod nas penzije ionako ne isplaćuju samo iz uplaćenih doprinosa, nego i kroz velike državne transfere koji čine oko 3-3,5% BDP-a. Pri stopi doprinosa od npr. 25% smanjenje stope doprinosa za 1 procentni poen ne mora da znači 4% manje prihoda u penzijski fond. Ovo zbog toga što bi to trebalo da ima pozitivne efekte na rast nove zaposlenosti i formalizaciju neformalne zaposlenosti, dok zbog smanjenja doprinosa i neto plate rastu što povećava kupovnu moć i domaću tražnju što povećava poreske prihode čak i bez mehanički neutralnog povećanja stopa PDV-a i akciza. U krajnjoj liniji država može da poveća direktne transfere iz budžeta da nadoknadi manjak prihoda od doprinosa.
Da li bi drugačiji načini oporezivanja zarada mogao dovesti i do pravednije raspodele, odnosno smanjenja nejednakosti? Fiskalni savet je izašao sa predlogom nečega nalik na progresivno oporezivanje, kako vi vidite taj model?
Svakako da bi progresivnije oporezivanje doprinelo smanjenju nejednakosti, ali oporezivanje zarada je samo jedan aspekt ukupnog sistema poreza i socijalnih davanja koji treba sagledavati kao jedinstvenu celinu. Naš sistem poreza i socijalnih davanja nije dobro konfigurisan i zato je manje uspešan u smanjivanju nejednakosti i kreiranju jednakih šansi u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Zbog toga je potrebno osmisliti i potom postepeno sprovesti njegovu temeljnu reformu, dok bi neke sitne izolovane popravke imale vrlo ograničene domete.
