Tokom 2025. godine mladi su postali jedna od najzastupljenijih tema u domaćim medijima. Za razliku od prethodnih godina, kada su najčešće bili povezivani sa kriminalom, nasiljem i bezbednosnim rizicima, u fokusu javnosti našli su se zbog studentskih protesta, građanskog aktivizma i društvenog angažmana.
To pokazuje istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“, koje su u Beogradu predstavili Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Krovna organizacija mladih Srbije. Istraživanje obuhvata analizu 1.965 medijskih sadržaja iz osam mejnstrim medija, kao i 1.976 objava sa Instagram naloga studenata u blokadi.
Iako su mladi tokom godine dobili dosad nezabeleženu medijsku pažnju, autori istraživanja upozoravaju da veća vidljivost nije automatski značila i veći prostor da se čuje njihov glas.
„O mladima se konačno priča, ali o njima i dalje više pričaju drugi“, jedna je od ključnih poruka istraživanja.
Ko govori o mladima?
Analiza pokazuje da je odgovor na pitanje ko govori o mladima u velikoj meri zavisio od uređivačke politike medija.
Na televiziji N1 mladi su činili 28 odsto svih aktera u sadržajima koji su se bavili mladima, dok je na portalu Nova njihov udeo bio 29 procenata. U tim medijima mladi su češće govorili o sebi nego svi politički akteri zajedno, što ih izdvaja od ostatka analiziranog medijskog prostora.
Na Radio-televiziji Srbije mladi su predstavljali najzastupljeniju pojedinačnu grupu sagovornika sa 26 odsto učešća. Međutim, kada se saberu političari i predstavnici vlasti, oni su ukupno dobijali više prostora od mladih.
Najizraženija razlika zabeležena je na televiziji Pink, gde su mladi bili prisutni u svega osam procenata analiziranih sadržaja, dok je predsednik Republike bio zastupljen gotovo dvostruko više.
Ovi podaci ukazuju da povećana medijska pažnja nije podrazumevala i ravnopravno učešće mladih u javnoj debati. U velikom broju slučajeva drugi su tumačili njihove stavove, motive i postupke, dok su sami mladi ostajali u drugom planu.
RTS između javnog servisa i studentskih protesta
Jedan od najzanimljivijih nalaza istraživanja odnosi se na izveštavanje javnog servisa – Radio-televizije Srbije (RTS).
Tokom 2025. godine studenti i studentkinje mesecima su protestovali ispred zgrade javnog servisa zahtevajući objektivnije i uravnoteženije izveštavanje o studentskim blokadama i protestima. Uprkos tome, analiza pokazuje da je RTS o mladima izveštavao ređe od većine analiziranih medija.
Pojedine studentske akcije i protesti dobijali su ograničen medijski prostor ili su predstavljani bez izjava samih učesnika. Istovremeno, istraživanje pokazuje da je RTS tokom godine menjao pristup izveštavanju, ali da politički akteri i predstavnici vlasti i dalje ukupno dobijaju više prostora nego mladi.
Autori istraživanja zbog toga RTS izdvajaju kao jedan od najvećih paradoksa analize – javni servis bio je centralno mesto studentskih zahteva za profesionalnijim izveštavanjem, ali je upravo na njemu prostor za glas mladih ostao ograničen.
Mladi kao homogena grupa
Istraživanje pokazuje i da su mediji mlade najčešće predstavljali kao jedinstvenu društvenu grupu, a ne kao pojedince sa različitim iskustvima, identitetima i stavovima.
Najveći udeo sadržaja u kojima su mladi prikazivani kolektivno zabeležen je u listu Danas (84 odsto), zatim u Politici (82 odsto), Alo-u (81 odsto), Pinku (80 odsto), Novoj (76 odsto), Informeru (71 odsto), N1 (69 odsto) i RTS-u (68 odsto).
Takav pristup nije imao isto značenje u svim medijima. Dok je u pojedinim slučajevima naglašavao međusobnu solidarnost i zajedništvo generacije, u drugima je služio kao osnova za generalizaciju i kolektivnu odgovornost, čime su mladi često predstavljani kao homogena grupa bez individualnih razlika.
Od pokretača promena do „terorista“
Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja jeste izrazita polarizacija medijske slike mladih.
Pojedini mediji predstavljali su studente kao nosioce društvenih promena, aktivne građane i pokretače javnog dijaloga, dok su ih drugi opisivali kao pretnju društvenom poretku. U delu medija korišćene su etikete poput „terorista“, „fašista“ i „pučista“, a studentski pokret prikazivan je kroz narative zasnovane na stigmatizaciji, generalizaciji i diskreditaciji.
Prema rečima Ivana Subotića, jednog od autora istraživanja, o mladima se tokom godine češće izveštavalo u negativnom nego u pozitivnom kontekstu.
„Gaženja, napadi i pretnje imali su veću medijsku pažnju u odnosu na vesti sa pozitivnom konotacijom“, istakao je Subotić.
Kada mediji nisu bili dovoljni – studenti su postali sopstveni medij
Ograničen prostor u delu tradicionalnih medija doveo je do toga da studenti razviju sopstvene kanale komunikacije.
Instagram je tokom protesta postao centralno mesto informisanja, koordinacije i mobilizacije. Putem svojih naloga studenti su obaveštavali javnost o protestnim aktivnostima, demantovali optužbe, dokumentovali incidente i nasilje, ali i organizovali zajedničke akcije.
Na taj način izgradili su paralelni medijski prostor u kojem su sami oblikovali narative o događajima, umesto da zavise isključivo od načina na koji ih predstavljaju tradicionalni mediji.
Vidljivost nije isto što i zastupljenost
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ pokazuje da su studenti i mladi tokom prethodne godine postali nezaobilazna tema javnog prostora. Međutim, uprkos dosad nezabeleženoj medijskoj pažnji, njihov glas nije postao proporcionalno zastupljeniji.
Nalazi ukazuju da način na koji mediji predstavljaju mlade i dalje u velikoj meri zavisi od uređivačke politike, dok se mladi često nalaze između dve krajnosti – predstavljeni ili kao simbol društvenih promena ili kao društvena pretnja.
Zbog toga autori istraživanja zaključuju da je naredni izazov domaćeg medijskog prostora da, pored toga što govori o mladima, omogući da mladi češće govore sami za sebe.
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ u celosti dostupno je na linku.
A.Đ.
