Kako piše BIRN u tekstu koji je juče objavljen, Ristić je zbog objavljivanja fotografija i teksta tužio TV, online i štampano izdanje Informera, kome je prvostepenom presudom u dva postupka naloženo da isplati odštetu Ristiću zbog povrede privatnosti i povrede ugleda i časti i ukloni tekst sa portala, ali se pravosnažna presuda čeka dok se odluči po žalbi koju je, prema pisanju BIRN-a Informer uložio.
U međuvremenu je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo postupak vanrednog inspekcijskog nadzora nad MUP-om Srbije i firmom Belgrade Airport. BIRN piše da Poverenik nije mogao da ustanovi ko je fotografije prosledio Informeru.
Kako piše ovaj istraživački portal, suprotno zakonu, „neograničen“ broj zaposlenih iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Granične policije, BIA, Uprave carina je mogao da pristupa nadzornim kamerama beogradskog aerodroma Nikola Tesla.
„Postupak nadzora prema MUP-u završen je bez izricanja mera, a vanredni inspekcijski nadzor firme Belgrade Airport pokazao je da ova kompanija nije preduzela „odgovarajuće organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka o ličnosti iz sistema video nadzora na Aerodromu“. U tom trenutku, aerodrom nije imao potpisane sporazume kojima bi se uredio pristup zaposlenih u policiji, carini ili BIA aerodromskom video nadzoru, ni sa jednom od ovih institucija“, piše BIRN.
Iako je ovaj slučaj sam po sebi kršio odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji definiše da su oni koji obrađuju podatke o ličnosti dužni da obezbede da se „podaci o ličnosti ne mogu učiniti dostupnim neograničenom broju fizičkih lica“, Poverenik je je izdao opomenu aerodromu i naložio firmi da potpiše sporazume kojima bi se uredio pristup zaposlenih u policiji, carini ili BIA aerodromskom video nadzoru, piše BIRN.
Ovaj slučaj je za Mašinu komentarisao Filip Milošević iz Share fondacije. Prema njegovim rečima, činjenica da neograničen broj ljudi može da pristupi nekom informacionom sistemu kao što je taj zvuči besmisleno.
„Svaki od tih sistema, pogotovo video-nadzor, treba da ima jednu osobu kojoj je poverena nadležnost zaštite podataka o ličnosti i koja treba da vodi evidencije. Te evidencije se takođe vode sistemski. Dakle, svako ko iole se razume informacione sisteme može da proveri ko se ulogovao, kada, čija je to bila odgovornost.”
Milošević podseća i da postoje druge tehničke mere kao što je video-nadzor u okviru samih monitoring centara gde neko može da premota i da vidi ko je pristupio tim snimcima. Ipak, kako nam je rekao, „ovo takođe nije ni prvi ni poslednji put da se odgovornost nije ustanovila i verovatno iz samog razloga što odgovornosti nikad nije bilo. Samim tim verovatno neće ni biti”, navodi Milošević za Mašinu.
Na pitanje kako komentariše odluku Poverenika da nakon curenja podataka o ličnosti u slučaju aktiviste Ristića, naloži aerodromu da uspostavi pravila nadzora, Milošević navodi da „nisu potrebni nekakvi sporazumi da bi se definisala stvar koja propisana zakonom, a to je sam taj pristup očigledno osetljivim podacima o ličnosti, pogotovo na mestima kao što je aerodrom”, rekao je.
I.P.
