Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je gostujući na RTS izjavio da planira da se nakon isteka aktuelnog mandata povuče iz politike, prenosi Nova.rs. „Nakon ovog mandata smatram da je dosta“, konstatovao je Šapić, kako prenosi Telegraf. „Smatram da svoje znanje i iskustvo i političku hrabrost mogu da iskoristim u interesu Beograđana“, dodao je najavivši da se neće povući ranije.
Šapić je istakao da u najznačajnije projekte koje je dosad realizovao spadaju projekti iz oblasti socijalne zaštite i saobraćaja. Međutim, nesreće zbog neadekvatnog održavanja javnog prevoza u Beogradu i loša saobraćajna rešenja spadaju u najveće zamerke koje su gradskoj upravi upućivane za vreme Šapićevih mandata.
Kad bi autobusi imali dušu, samozapaljivali bi se iz protesta
Ukratko, ne zna se da li se brže raspadaju pojedinačna vozila ili saobraćajne politike. Nije prošlo ni pola godine od kad je ženu na Bulevaru Oslobođenja ubio točak koji se otkačio sa autobusa broj 78, prevoznika Banbus. U aprilu se, malo niže niz ulicu, drugo vozilo istog prevoznika zapalilo. Nije da nisu gorela i pre – jedna GSP-ova zglobna sedamstočetvorka je sasvim izgorela na Brankovom mostu krajem 2023. godine, manje temeljno je 2022. izgoreo jedan autobus na Zvezdari; liniju 511, koja se em pali em joj otpadaju vrata, nazivaju ukletom.
U požarima na vozilima nije bilo povređenih, a svi putnici su prošli bez povreda i kada se ispred Mašinskog fakulteta pocepao gumeni deo harmonike na zglobnoj šezdesetpetici. Društvene mreže su video potonjeg incidenta proglasile „retkim snimkom proste deobe vozila GSP-a u divljini“ i delom turističke ponude „avanturističkog parka Beograd“.
Kad bi vozila gradskog saobraćajnog i privatnih prevoznika zaista bila živa bića, nije isključeno da bi se samozapaljivala iz protesta prema lošim uslovima života. Naime, nemoguće je nabrojati koliko puta su na loše održavanje vozila upozoravali predstavnici Sindikata vozača, sindikata Sloga, Centra za lokalnu samoupravu, kao i drugih građanskih organizacija i opozicije. Iz sindikata su objašnjavali da se tehnički pregledi GSP-ovih vozila obavljaju ovlaš i uz komentar da „može još da tera“, a iz Centra za lokalnu samoupravu (CZS) na to da „U suštini, privatnici gledaju da za što manje pare i što jeftinije prevezu putnike od tačke A do tačke B. A to što jeftinije i što lakše vrlo često znači nebezbedno, u lošim i neodržavanim autobusima, i itekako doprinosi situaciji da se u suštini žmuri na kvarove na vozilima i da vrlo često dok god može da se ‘kotrlja’ autobus, on se pušta u funkciju”, kako je u aprilu prokomentarisao Nikola Jovanović iz CZS.
„Dinamički“ red vožnje, da vam ide uz „fleksibilno“ radno okruženje
U javni gradski prevoz se, bez sumnje, ne ulaže dovoljno već 40 godina, a štetne privatizacije su u raznim oblicima u ovom sektoru nametane bar 10-15, o čemu na Mašini čitate od njenog nastanka. Ipak, svaka vlast za čijeg vakta se uslovi pogoršaju ili se dogodi neka nesreća snosi svoj deo odgovornosti, zbog čega je nakon svakog od pomenutih incidenata zahtevana odgovornost Grada i ostavka gradonačelnika.
Umesto da vozila postanu sigurnija a prevoz pouzdaniji, gradskim vlastima kao da se dopala ona instagram šala o avanturističkom parku. Jedan od njegovih najnovijih elemenata je, čini se, „dinamički“ red vožnje, predstavljen krajem novembra. Podsetimo, sindikati GSP-a su saopštili da je takav predlog rezultat zahteva konzorcijuma privatnih prevoznika, koji žele da postignu veću cenu rada i izbegnu plaćanje penala za neostvarene polaske.
„To bi stvorilo dodatni prostor za moguće zloupotrebe i haos u javnom prevozu, jer bi red vožnje bio prepušten vozačima i prevoznicima, s obzirom da grad Beograd nema dovoljno kapaciteta da u svakom momentu isprati kretanje svakog vozila javnog prevoza. Na taj način, korisnici gradskog prevoza ne bi mogli unapred da planiraju svoje putovanje, već bi vozilo nailazilo u zavisnosti od uslova saobraćaja u tom trenutku“, saopštili su Sindikat centar, Sindikat pravda, Sindikat sloga i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu Beograda.
Nema reda – nemaš na šta da se žališ. „Ništa i ništa je ništa, crva nije ni bilo.“ Genijalna ideja za biznis, što bi rekli Paja i Jare, da vam ide uz „fleksibilno“ radno okruženje.
„Na beogradskim ulicama je previše automobila“ – to je tačno
„Trenutni red vožnje je napravljen pre 30 godina i neophodno je prilagoditi ga realnosti. Na beogradskim ulicama је previše automobila, a da se godinama niko nije bavio novim saobraćajnim rešenjima koja bi ‚prokrvila grad‘. Ova gradska vlast je veliki broj ulica proširila i povećala protok saobraćaja. Mnogo toga smo uradili i trudimo se, ali Beograd ne može više da izdrži toliki broj automobila“, izjavio je Šapić prilikom predstavljanja dinamičkog reda vožnje.
Da Beograd već dugo ne može da izdrži rastući broj automobila je činjenica koju potvrđuju stručnjaci sa univerziteta i iz nevladinog sektora. Kvantitativna istraživanja su još pre desetak godina pokazala da Beograd (potencijalno ireverzibilno) prelazi iz onoga što saobraćajni stručnjaci prepoznaju kao „grad javnog gradskog saobraćaja“, JGS grad u tipični automobilski grad.
„Prema Newman-Kenworthi klasifikaciji, Beograd je tipičan ‘grad javnog prevoza’, dok se zbog svoje transportne strategije Beograd najbolje može opisati kao hibrid Thomsonove ‘strategije niske cene’ (veoma visoka upotreba autobusa) i ‘jake strategija centra’ (visoka koncentracija poslova u CBD-u). Ova vrsta strategije prostornog razvoja i gradskog saobraćaja izuzetno je osetljiva na porast lične motorizacije i upotrebe automobila. Pošto su u Beogradu: a) glavni vid prevoza autobusi, b) ulice su veoma uske, c) iako su orijentisane na javni prevoz, Beograd nema šinski sistem sa odvojenim, ‘ekskluzivnim’ pravom prolaza (metro i laka železnica), saobraćajne gužve na beogradskim ulicama su izuzetno izražene – broj vozila na 1 km ulica je – 277 vozila/km, dakle, Beograd ima četiri puta više vozila na 1 km ulična mreža od australijskih gradova, dva puta više od metropola SAD i Kanade i 25% više od zapadnoevropskih i bogatih azijskih gradova“, navodi se u naučnom članku profesora sa Beogradskog univerziteta iz daleke 2013. godine (a od tad su stvari samo išle na gore).
Umesto tramvaja, kružni tokovi, bez konsultovanja struke
Na to da nauka i istraživanja pokazuju da se proširivanjem ulica i povećavanjem protoka automobilskog saobraćaja stvaraju samo veće gužve u međuvremenu su upozoravali naučnici i aktivisti, kako univerzitet tako i Ulice za bicikliste, Ministarstvo prostora, Centar za zelene politike, autori na Mašini. Svi pomenuti akteri, i mnogi drugi, zdušno su se zalagali za to da Grad poveća smislena ulaganja u javni gradski saobraćaj, a demotiviše automobilski, naročito u centru grada. „Poslednjih godina, a naročito u poslednje dve godine, svedoci smo niza pogubnih odluka gradske vlasti, koje su javni prevoz u Beogradu dodatno učinili lošijim i unazadili ga, a sa nikada više izdvajanja iz budžeta grada“, pisali su sindikati GSP-a sredinom oktobra, povodom obeležavanja 132 godine od puštanja prve tramvajske linije u Beogradu.
„Umesto širenja tramvajske mreže i povećanja broja tramvajskih linija koje treba da prate razvoj grada i potrebe građana, došli smo u stanje da je starost tramvaja nikada veća, eksploataciona brzina tramvaja sve manja i da se čak planira skraćivanje ili ukidanje pojedinih linija, kao što je to slučaj sa čuvenom linijom ,2’”, pišu sindikati GSP-a. Kako su dodali, „Umesto nabavke kvalitetnih vozila renomiranih evropskih proizvođača, sa zastupljenim zglobnim vozilima zbog većeg kapaciteta – trolejbusa sa autonomijom, e-buseva i autobusa na hibridni i pogon na vodonik, Beograd danas nabavlja autobuse na prevaziđeni CNG i to turskih proizvođača kojima je Beograd najveći kupac u poslednje tri godine”.
Ono što niko od stručnjaka nikada nije predlagao je prekopavanje makiškog vodoizvorišta za metro, ukidanje Starog savskog mosta i nove kružne tokove. A gradonačelnik je, po navodima Nove, koliko juče pored obećanih pet najavio još tri.
„Ideja sa kružnim tokovima nije ideja struke. Siguran sam da struka nije konsultovana, jer sa ovakvim projektima se niko od kolega ne bi složio, što u najavi znači da njihovo sprovođenje može biti opasno. Ti kružni tokovi su nečije puste želje. Tako nešto ne sme da se radi na brzinu, mora biti dobro osmišljeno i mora se konsultovati struka, tačnije ljudi koji se bave isključivo kružnim tokovima. U suprotnom će ovakav projekat imati više negativnih nego pozitivnih efekata“, izjavio je 2. decembra za Nova.rs saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
Očajni građani su za to vreme turističku ponudu avanturističkog parka Beograd dopunili glampingom, („glamuroznim kampingom“) za odbranu Starog savskog mosta, na zbilja ekskluzivnoj lokaciji. Kad se pojave specijalci ili „nestrpljivi građani“ sa kapuljačama, aerobik included. Urbani kamperi zovu javnost da im se pridruži. Kažu – nikad nije bilo dinamičnije.
I.K.
