Bura oko zgrade Generalštaba ne jenjava, ni nakon brojnih protesta, ni tokom dana kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) naložilo policiji da dovede ministra kulture Nikolu Selakovića na saslušanje, a upravo povodom tog slučaja.
Naime, konzervator Nemanja Smičiklas je za N1 rekao da je tokom jučerašnjeg dana Ministarstvo kulture poslalo delegaciju u Zavod, i to ne najavljeno.
„Dok ministar (ne)kulture Nikola Selaković vređa i preti Tužilaštvu i na režimskim medijima vodi kampanju protiv njih i različitih blokadera, a sve zbog optužnice u slučaju Generalštab, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, pojavila se delegacija predvođena državnim sekretarom Miomirom Đorđevićem. Radnici zavoda nisu bili obavešteni o ovoj poseti. Igrom slučaja jedna od koleginica zaduženih za centralni registar zatekla ih je u server sali sa v.d. Goranom Vasićem“, rekao je Smičiklas.
Kako dalje navodi, „šta je konkretno bio razlog njihovog dolaska i čačkanja po serverima zavoda možemo samo da pretpostavimo, s obzirom da se na njima nalazi centralni registar“. Kako dodaje, sam njihov boravak u server sali nije bio ovlašćen.
„Ovakav pristup serveru je neovlašćen bez prisustva zaposlenih zaduženih za digitalizaciju i firme koja održava računarske mreže i servere zavoda. Ovakvo delovanje može dovesti do brisanja celokupne dokumentacije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture što bi bio nenadoknadiv gubitak. Takođe pristup serveru je uvek bio pod nadzorom firme koja se bavi njegovim održavanjem i obučenih, zaposlenih, koji se bave digitalizacijom“, rekao je Smičiklas.
Kako dalje navodi, „vrlo je verovatno da je razlog neovlašćenog pristupu pokušaj brisanja Generalštaba iz centralnog registra“.
„To će biti ustanovljeno kada firma koja se bavi održavanjem servera pristupi podacima. Trenutno se ne zna da li je delegacija Ministarstva kulture uspela u svojoj nameri. Interesantno je i da ministar kulture Nikola Selaković, optuženi u slučaju Generalštab upravo zbog uticaja na v.d. direktore da sprovedu odluku o ukidanju svojstva kulturnog dobra kompleksu zgrada Vojske Srbije i Crne Gore, u trenutku dok TOK izdaje policiji nalog za njegovo privođenje, šalje državnog sekretara da obavi taj prljavi posao“, rekao je on.
Borba za Generalštab i dalje traje
Povodo ovog slučaja, Mašina je razgovarala sa konzervatorkom i nekadašnjom zamenicom direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Estelom Radonjić Živkov, koja je objasnila da je pristup server sali strogo definisan.
„Ulazi se samo u prisustvu osobe iz firme koja je zadužena za nadzor i upravljanje serverom i računarskom mrežom u Zavodu, samim tim ta prostorija je pod ključem. I mi do sada nismo imali situaciju da neko sa strane ulazi tamo, i to nenajavljen, bez ljudi koji su zaduženi za digitalizaciju u Zavodu“, pojašnjava Radonjić Živkov.
Upitana o tome šta su radili tamo, sagovornica Mašine kaže da može samo da pretpostaviti – da su probali da uđu u digitalni deo centralnog registra kako bi odatle obrisali Generalštab.
„Jednostavno, ne znam šta bi drugo radili tamo. Ja oko 20 godina radim u Zavodu i do sada nismo imali takvu vrstu poseta. Nije se nikad desilo da neko iz Ministarstva dođe i uđe bez prisustva zaposlenih, odnosno samo u prisustvu direktora“, rekla je Radonjić Živkov.
Kako ocenjuje sagovornica Mašine, očigledno je da vlast ne odustaje od zgrade Generalštaba.
„I to je po meni očekivano, naposletku, jer se protiv našeg trenutnog v.d. direktora vodi istraga, a on se nakon svega vratio na radno mesto. Samim tim sam pretpostavila da će nastaviti da radi ono što je započeo i ovo je samo nastavak kršenja svih zakona i pravila“, ukazuje Radonjić Živkov.
Za kraj, upitana o trenutnoj atmosferi u Zavodu, odnosno o svim pritiscima kojima su izloženi zaposleni u toj ustanovi, Radonjić Živkov napominje da Zavod nikada nije bio jedinstveniji oko nečega – a to je da je Generalštab kulturno dobro.
„Međutim, ono što jeste neprijatno je to što nas sada isključuju iz svega što je u našem domenu, čime treba da se bavimo. Drugim rečima, oduzima nam se nadležnost. A pored toga, vidimo sada i direktne napade koji dolaze od strane ministra kulture. U tom smislu, postoji taj latentni, blagi pritisak na nas, te ne mogu da kažem da je raspoloženje na visokom nivou. Ali, i pored svega, mi kao zaposleni u Zavodu jesmo istrajni u našoj nameri te ostajemo pri našim profesionalnim stavovima“, zaključuje sagovornica Mašine.
Podsetimo, slučaj Generalštaba već neko vreme potresa Srbiju. Naime, aktuelni režim pokušava već neko vreme na sve načine da zgradi ukine zaštitu, odnosno da se Generalštab više ne smatra kulturnim dobrom. A sve kako bi samo zemiljšte bilo prodato firmi Atlantic Incubation Partners LLC, iza koje stoji zet američkog predsednika Džared Kušner.
Kako je prethodno za Mašinu ocenio arhitekta Miljan Salata, pitanje Generalštaba je višeslojno, te je ono takođe pitanje obnove pravne države, ustavnog poretka, autonomije struke, podele vlasti. I to je jedan aspekt cele priče, kako je tada rekao sagovornik Mašine, dok je drugi možda širi i mnogo važniji za čitavo naše družtvo, a to je sam istorijski aspekt te lokacije. Arhitektonski govoreći, kako napominje, to je mesto na kojem se ogleda jedno društvo.
„I ta naša istorija, kao što svi znamo, je jako kompleksna, ponekad i protivrečna. Generalštab je pre svega jedan simbol otporu antifašizma, a nekako se često voli poturiti da je to komunistička arhitektura. Komunistička arhitektura ne postoji, ali ona ima svoja nekakva dodatna značenja, koja su oslikavala tadašnju državu i njen ideološki, odnosno politički i vrednosni sistem. I to su vrednosti koje je tadašnje celokupno društvo želelo da prikaže kroz arhitekturu. Naravno, usledili su i turbulentni periodi, 1990ih smo imali građanski rat za koji snosimo odgovornost, i ja bih rekao da je Generalštab za nas ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima“, rekao je Salata u emisiji „Šta kaže?“.
M.B.
